Медиј на српском језику „Happytv.rs“ (близак влади у Србији – видети овде, овде дхе овде) је јуче (3. августа) објавио чланак са изјавом министра одбране Србије Милоша Вучевића, који тврди да, како је наведено, Куртијев режим наставља са агендом етничког чишћења Косова од стране Срба.
Вучевић је ову тврдњу изнео тумачећи недостатак производа пореклом из Србије (укључујући лекове) на северу Косова (видети овде).
Такође, изнета тврдња се покушава повезати са случајем несташице лекова током ратног периода (1992) у Бањалуци, у Босни и Херцеговини.
Међутим, након провере чињеница од стране hibrid.info, испоставља се да тврдња да је недостатак лекова у северном делу Косова део, како се наводи, Куртијеве агенде за етничко чишћење Срба, упоређујући је са случајем Бањалуке, нема спорне чињенице.
Линк до чланка објављеног на „happytv.rs“:
Делови чланка објављеног на „happytv.rs“:
- Режим Албина Куртија наставио је са агендом етничког чишћења Косова и Метохије од стране Срба. За сада функционише индиректни модел „Олуја“, стварајући атмосферу у којој људи кажу да не могу да преживе. Ово нас подсећа на догађаје у Бањалуци 1992. године, када су животи беба били угрожени, чувену битку за коридор када лекови нису могли да се достављају. После 31 године имате ситуацију да неко не дозвољава лекове грађанима – рекао је Вучевић.
Вучевић своју тврдњу о етничком чишћењу Срба на Косову повезује са недостатком производа српског порекла (укључујући и лекове) на северу Косова.
Као што је познато, недостатак српских производа на северу Косова последица је одлуке косовске владе од 14. јуна да забрани увоз робе из Србије. Како је упозорено, таква одлука је донета из безбедносних, а не економских разлога, и није познато колико ће дуго остати на снази.
Ово није први пут да су косовске власти донеле одлуку о забрани увоза робе из Србије, али до сада су за увоз коришћене такозване „алтернативне руте“ на северу Косова (овде).
Након неколико акција против шверца робе, Косовска полиција је у сарадњи са царином ставила под строгу контролу „алтернативне руте“ између Косова и Србије.
Последњи случај догодио се у Лепосавићу, општини насељеној већином српског становништва на северу земље, када је косовска полиција зауставила возило са српским регистарским таблицама, којим је управљао држављанин Србије. (овде)
Дакле, недостатак лекова на северу је резултат престанка шверца српске робе коришћењем алтернативних рута, а не као резултат агенде за етничко чишћење Срба на северу.
Министар Вучевић упоређује ову ситуацију са догађајем из 1992. године у Бањалуци. Као што је познато, 1992. године у Бањалуци, у ратним условима, због недостатка кисеоника за лечење, 12 беба је умрло у породилишту. Одлуком Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) из маја и јуна 1992. године забрањени су међународни летови, чак и они са боцама са кисеоником, од Београда до Бањалуке, услед чега је умрло 12 новорођенчади које су биле у инкубаторима. (овде)
У међувремену, поређење је нестабилно због чињенице да нисмо у ратној ситуацији и да недостатак лекова произведених у Србији није последица рата већ прекида шверца на северу Косова.
Ова веза Вучевића са недостатком српских производа и поређење са случајем у Бањалуци 1992. године не имплицира постојање плана „Куртијевог режима за етничко чишћење“.
Вучић, осим своје тврдње, не пружа конкретне доказе о постојању плана за чишћење Срба или било каквог развоја догађаја који доказује притисак на Србе да оду.
анализирати:
Чињенице показују да је одлука о забрани увоза српских производа донета како би се зауставио шверц на северу и проширила владавина права на северу, а не као део плана за етничко чишћење Срба.
Док министар Вучевић упоређује ову ситуацију са догађајем у Бањалуци 1992. године током ратног стања, ситуација на северу не подразумева исту ситуацију, тако да није у питању ратно стање.
На основу своје методологије рада, hibrid.info сматра ову тврдњу „дезинформацијом“.
Оцена:
Оцена „Дезинформације“ се даје медијским извештавањима која садрже „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитог садржаја. Ова оцена ће се односити и на извештаје који имају погрешне атрибуције или наслове који не одражавају текст у смислу тачности информација.