Написао/ла: Фатбард Дема
Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове у Србији, Милован Дрецун, у интервјуу датом Радио-телевизији Србије, изјавио је да је „милитаризација Приштине директна претња безбедности Срба на Косову“.
Дрецун је коментарисао опремање Косова противтенковским ракетним системом ОМТАС, додајући да то нису одбрамбене, већ офанзивне способности. Према његовим речима, Приштина се спрема за војни десант и жели интеракцију са чланицама НАТО-а, пре свега са Хрватском и Албанијом.
Шта није у реду са овом тврдњом?
Дрецун ни у једном случају не нуди чињенице које би поткрепиле ову тврдњу.
У овом интервјуу, он додаје да Косово ради на стварању сопствене војне индустрије, укључујући најављену производњу муниције, дронова и оклопних возила, додајући да верује да је све то припрема за офанзивне акције.
„Ово нису одбрамбени, већ офанзивни капацитети. Приштина се спрема за војно искрцавање и жели интеракцију са чланицама НАТО-а, пре свега са Хрватском и Албанијом“, нагласио је.
Дрецун и даље назива наоружавање Косова директном претњом опстанку српског народа.
„Порука је – држите се подаље од Косова и Метохије. Постоји реалан ризик да ће под одређеним геополитичким околностима покушати да уђу на север Косова, што би значило директну претњу безбедности и опстанку српског народа“, додао је он.
чињенице
Према Закон о Косовским безбедносним снагама, КБС имају одређене надлежности и принципе. То укључује само аспекте заштите суверенитета и територијалног интегритета и интереса Косова.
Косово је такође постигло споразуме о куповини оружја са другим земљама НАТО-а и то чини већ неколико година, откако су у децембру 2018. године усвојена три закона о трансформацији КБС-а у војску. Убрзо након усвајања закона о трансформацији 2018. године, Косово је добило војна возила из Сједињених Америчких Држава. Неколико возила типа Хамви стигло је на Косово. Влада је потписала уговор са америчком компанијом АМ Џенерал. Сједињене Државе су донирале 27 војних возила, а Косово је купило 24. (видети овде)
У међународним медијима никада није било извештаја да су Косовске безбедносне снаге нарушиле стабилност.
КФОР је мисија Северноатлантског савеза (НАТО) на Косову. Његове трупе имају мандат да обезбеде безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице на Косову. Њихов мандат произилази из Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је позвала на повлачење свих српских снага са Косова и улазак међународних мировних трупа (видети овде).
Након транзиције КБС у војску путем закона, тадашњи премијер Косова, Рамуш Харадинај, рекао је да је „...КБС неће заменити КФОР„и да су КБС спремне да служе заједно са снагама КФОР-а.“
Исто тако, косовске власти су више пута истицале да Косовске безбедносне снаге имају одбрамбене, а не офанзивне сврхе. Премијер Аљбин Курти је нагласио да се свака куповина војне опреме врши ради јачања одбрамбених капацитета државе и обезбеђивања мира и стабилности за грађане Косова. (видети овде)
Хибрид.инфо Раније (3. фебруара 2025. године) осврнуо се на сличну тврдњу коју је изнео медиј на српском језику „Informer.rs“, који је, кроз чланак, тврдио да је Курти, током предизборне кампање, претио ратом. Куртијево обећање о инвестицијама од милијарду евра, српски медиј је протумачио као „Информер.рс„као претњу ратом и крвопролићем и да ће тим оружјем Срби бити протерани са Косова. Али након провере од стране hibrid.info у то време, потврђено је да Курти није претио да ће Косово протерати Србе. Рекао је да се Косово наоружава да би се бранило.“
анализирати:
Дрецун је тврдио да опремање Косова оружјем, укључујући противтенковски систем ОМТАС, представља директну претњу за Србе на Косову и да се Приштина спрема за офанзивне акције.
Међутим, Дрецун не износи никакве чињенице или доказе који би поткрепили оптужбе о „војном десанту“ или офанзивним плановима против северног Косова.
Према Закону о Косовским безбедносним снагама, мисија КБС је да штите суверенитет, територијални интегритет и интересе Косова. Од 2018. године, Косово је куповало или примало војну опрему у сарадњи са земљама НАТО-а, у оквиру трансформације КБС у војску, без икаквих међународних извештаја о било каквом кршењу стабилности.
Штавише, присуство КФОР-а на Косову гарантује безбедност за све заједнице, док су косовске власти доследно истицале да КБС имају одбрамбену улогу и сарађују са НАТО-ом ради мира и стабилности, одбацујући тврдње о офанзивним сврхама.
На основу методологије рада, hibrid.info ову изјаву оцењује као „теорију завере“.
Образложење:
„Теоријама завере“ се сматра информативни садржај који садржи лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових садржаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих поузданих доказа.