Објављена је слика са натписом „Изјава која је шокирала Косово: Српски министар иде у Специјални суд, тражи се међународно хапшење".
садржаја објављен је у четвртак (16. јула) на Фејсбук страници медија „Канал 10“ и објава садржи и линк чланка са истим насловом као и наслов.
Шта није у реду са насловом?
Hibrid.info је анализирао формулацију у наслову. Речи „Специјално“ и „затражено међународно хапшење“ коментатори су протумачили као ствар за коју је већ покренут кривични поступак или је издата потерница против министарке државне управе и локалне самоуправе у Србији, Снежане Пауновић, због изјаве да би, да је била на месту Слободана Милошевића 1999. године, спровела етничко чишћење на Косову.
Али формулација у наслову не прецизира на коју институцију се односи термин „Посебна“, нити разјашњава праву природу предметног поступка.
У јавном дискурсу на Косову, термин „Специјални“ се обично користи за означавање Специјализованих већа Косова у Хагу, познатих као „Специјални суд“, који има мандат да се бави одређеним случајевима везаним за злочине почињене током рата на Косову (видети овде).
Стога, код читаоца, ова формулација може створити утисак да се министар Пауновић суочава са суђењем пред Специјализованим судом за Косово у Хагу.
На основу члана 7 Закона бр. 05/Л-053, Специјализоване коморе Косова имају дефинисан временски и географски мандат. Ова институција има искључиву надлежност само над злочинима везаним за ратни период на Косову, односно за дела почињена или започета на Косову између 1. јануара 1998. и 31. децембра 2000. године (видети овде).
Такође, формулација „захтевано међународно хапшење“, смештена у истом наслову после ове фразе, може појачати овај утисак на читаоца. Недостају јој кључне информације о томе ко тачно тражи ову меру и каква је стварна природа поступка.
Ова комбинација помињања „Специјалном суду“ и „међународне потернице“ могла би да значи да су против српске министарке већ предузете конкретне правне мере и да је близу судског поступка или слања у правосудну институцију.
Иако слика објаве, поред натписа, садржи и документ на којем пише „кривична пријава“, реакције корисника показују да је део публике садржај схватио управо на тај начин.
До тренутка писања овог текста, објава је генерисала преко 2,900 реакција, преко 350 коментара и десетине дељења, док су неки коментатори изразили уверење да су међународне правосудне институције већ покренуле кривичне поступке или издале праву потерницу против српског министра.
Међутим, информација коју је потврдио садржај чланка односила се на изјаву адвоката Гента Ђинија, који је упозорио на подношење кривичне пријаве и тражење међународне потернице за српским министром, преко Интерпола. Овај адвокат је такође у петак (17. јула) поднео кривичну пријаву Специјалном тужилаштву против српског министра због ове изјаве (видети овдеПоновио је свој став о захтеву за међународно хапшење против Пауновића.
Шта закон каже о кривичном пријављивању и који је пут до међународног хапшења?
Према Кривични законик, кривична пријава је једноставно званично обавештење или сигнал државном тужиоцу да постоји сумња да је почињено кривично дело.
Свако (грађанин, адвокат или министарство) може поднети кривичну пријаву ако чује или види нешто незаконито.
Шта се дешава након што је поднета? Иде тужиоцу, који има законски рок од 30 дана да је размотри. Тужилац је може одмах одбацити ако нема елемената кривичног дела, или може донети решење о покретању истраге.
У тренутку подношења овог документа, пријављена особа (у овом случају српски министар) се правно не сматра званичним „осумњиченим“. Пријава је само први почетни корак, али не значи нужно да ће довести до судског поступка.
Појашњења о томе како се међународна потерница може издати на захтев Косова
Закон о међународној правној сарадњи у кривичним стварима предвиђа да би Косово могло да захтева екстрадицију или привремено хапшење некога у иностранству, против тог лица мора бити издата званична потерница, наредба о притвору или правоснажна осуда од стране косовских судова.
До подизања оптужнице, надлежни тужилац подноси захтев Министарству правде за покретање поступка. Након подизања оптужнице, то чини надлежни суд.
Ако се лице налази у иностранству, суд или Министарство правде могу захтевати „привремено хапшење ради екстрадиције“ док се не прикупи комплетна документација.
Закон наводи да ако је особа ухапшена у страној земљи на основу међународне потернице коју је издао Интерпол, косовско Министарство правде мора одмах да пошаље тој земљи формални захтев за екстрадицију.
Пошто Косово није члан Интерпола, Министарство правде не може послати налог за хапшење директно у седиште организације. Мора га доставити Канцеларији за везу УНМИК-а, која функционише као посредник на основу меморандума из 2002. године.
Док државама чланицама треба од 2 сата до 2 дана да унесу особу у систем Интерпола (црвена потерница), бирократске процедуре преко УНМИК-а значе да Косову треба од 9 месеци до 2 године да учини исто.
Косовски гранични прелази нису повезани у реалном времену са базом података Интерпола, што значи да наша полиција не може да види међународне захтеве на лицу места (видети овде).
Шта је било познато док садржај није објављен?
До тренутка објављивања овог чланка, није било информација да је покренут судски поступак против министарке државне управе и локалне самоуправе у Србији, Снежане Пауновић.
Међутим, мало касније, вршилац дужности министра правде, Доника Гервала, путем пошта објављено у четвртак (16. јула) на њеном Фејсбук налогу, објавила је да је поднела кривичну пријаву Специјалном тужилаштву Косова против српског министра.
Према њеном саопштењу, кривична пријава се односила на Пауновићеве изјаве током интервјуа датог 12. јула 2026. за емисију „Неиспричано“ на српском медију „Курир“, где је изјавила да би, да је била на месту Слободана Милошевића 1999. године, спровела етничко чишћење Косова (видети овде).
анализирати:
У наслову није прецизирано на коју институцију се односи термин „Специјални“ и није појашњено да се информација односи на поднету кривичну пријаву.
Таква формулација ствара утисак да се против српске министарке Снежане Пауновић већ води поступак од стране Специјализованих комора за Косово у Хагу или Канцеларије специјалног тужилаштва Косова и да су против ње већ предузете конкретне правне мере, укључујући и издавање међународне потернице.
Међутим, потврђене информације односе се на подношење кривичне пријаве Специјалном тужилаштву Косова против српског министра, док је захтев за међународну потерницу путем Интерпола само акција коју је најавио адвокат.
За сада нема информација да је издата било каква међународна потерница или да је против ње покренут било какав поступак од стране Специјализованих комора Косова у Хагу или Канцеларије специјалног тужилаштва Косова.
Стога, на основу методологије рада, Hibrid.info овако формулисан наслов оцењује као „Clickbait“ (кликбејт).
Образложење:
„Кликбејт“ се сматра информативним садржајем чији је наслов општи и не открива локацију догађаја, контекст и релевантност. Такви текстови и чланци имају за циљ да привуку пажњу публике сензационалним насловима са обмањујућим последицама, који не разјашњавају тачно садржај чланка. „Кликбејт“ наслови се углавном праве да би се привукла читљивост у случају медијских публикација и/или да би се зарадило од кликова у случају комерцијалних публикација.