Чланак објављен 6. августа 2026. године у српским медијима СД.рс за косовски филмДуа„„ редитељке Блерте Башоли конструише наратив који превазилази филмску критику. Кроз свој наслов и избор тврдњи, филм је представљен као пропагандни пројекат који има за циљ да прикаже Србију као „окупатора“, а Албанце као пуке жртве. Међутим, проверљиве чињенице показују да су неки од ових закључака политичка тумачења, а не доказане чињенице.
Од „Дуа“ до Дуа Липе: тврдња о „маркетиншкој стратегији“
Једна од главних тврдњи SD.rs је да је наслов „Дуа“ изабран како би се искористила слава певачице Дуе Липе и привукла пажња њених фанова. Чланак ово представља као намерну маркетиншку стратегију.
Међутим, продуценти или редитељ нису представили никакве доказе који би поткрепили ову тврдњу. Званични филмски извори идентификују „Дуа“ као име протагонисткиње, тринаестогодишње девојчице из Приштине.
Идеја и наратив филма
„Дуа“ је драма о одрастању и ратној причи смештена у Приштини крајем 1990-их. Филм прати тринаестогодишњу Дуу, коју игра Пинеа Матоши, док се бори да се снађе у адолесценцији док етничке тензије и претња ратом расту око ње. Након инцидента који потреса њену заједницу, она и сама постаје мета и ствара везу са Макин, храбрије девојком која је гура ка необичном облику отпора.
Централна идеја филма није да прикаже рат само кроз битке, политику или институције, већ да га прикаже кроз искуство тинејџера: промену тела, пријатељства, прву љубав, жељу за слободом и страх који постепено продире у свакодневни живот. Рат се прво појављује као позадинско присуство, а затим постаје директан део живота лика.
Редитељка Блерта Башоли, која је и сама доживела рат као тинејџерка, он га је саградио Филм је заснован на овој личној перспективи. То такође објашњава узак фокус наратива: „Дуа“ није замишљена као свеобухватна историја сукоба, већ као интиман приказ како рат утиче на младу девојку и њену генерацију.
Филм је копродукција Косова, Швајцарске и Француске, док су сценарио написали Башоли и Никол Борже. Језик филма је албански и српски, док поред Пинеаса Матошија, глумачку екипу чине Влера Билали, Каона Матоши, Илка Гаши, Куштрим Хоџа и други.
„Срби су представљени само као агресори“ и тврдња о „окупацији“
SD.rs се ослања на неколико сцена насиља и дискриминације у филму како би тврдио да су Срби представљени само као агресори, док истовремено назива употребу термина „српска окупација“ историјским фалсификовањем. Филм заиста представља српску полицију и неке српске ликове у контексту насиља и страха који је доживела Дуина породица, али то не значи аутоматски да су сви Срби представљени као агресори. Такође, употреба термина „окупација“ је део контроверзног политичког и историјског дискурса и не може се третирати само као доказ да филм фалсификује историју.
Негативни гласови на IMDb-у
Глумац Фатмир Спахиу изазвало је забринутост да се филм такође суочио са организованим негативним гласањем на IMDb-у, као део онлајн напада против њега. Ако су ова гласања координисана, могу се сматрати обликом информационог мешања и хибридног ратовања, усмереног на утицање на јавну перцепцију филма.
Успех у Кану и пут до Оскара
Филм „Дуа“ је имао светску премијеру на La Semaine de la Critique на Филмском фестивалу у Кану у мају 2026. године и освојио је Награда SACD за сценарио/режију.
Затим, филм је изабран од стране Косовског одбора као предлог Косова за категорију Међународни играни филм на 99. додели Оскара.
У овом контексту, наративи који представљају „Дуа“ као прорачунати пројекат манипулације међународном публиком морају се разликовати од чињеница о филму, његовој идеји и његовом путовању кроз међународне фестивале.