Иако је прошло само шест месеци откако су на Косову одржани последњи парламентарни избори, нови феномени дезинформација ризикују да прогањају информативно окружење на изборима 7. јуна.
Од данас (28. маја) до отварања гласачких кутија 7. јуна у 06:59, Косово улази у период предизборне кампање (видети овде).
Искуство из покривеност Утицај који је Hibrid.info урадио информационом окружењу током предизборних кампања за прошле изборе показује да се грађани могу суочити са лажним анкетама, лажним изјавама јавних личности и коришћењем видео снимака генерисаних или манипулисаних вештачком интелигенцијом (ВИ).
Лажне анкете
Само за парламентарне изборе одржане 28. децембра, идентификоване су десетине публикација које тврде да приказују мерења јавног мњења. Оне су постигле милионе прегледа. Већини је недостајала јасна методологија и поуздани извори, док су неке наводиле непостојеће компаније или организације као спроводиоце „анкета“.
Чак и сада, Hibrid.info је приметио да су, чим је постало познато да ће Косово одржати нове парламентарне изборе, странице које себе називају медијима активиране на Фејсбуку да објављују анкете које називају „анкете“ са питањима о томе за који политички ентитет бисте гласали на превременим изборима (видети овде, овде дхе овде). Међутим, ови садржаји не испуњавају основне стандарде мерења јавног мњења и могу допринети информативном нереду (видети овде).
„Изјаве“ јавних личности
На прошлим изборима, друштвене мреже су доживеле повратак претходних изјава и ставова политичких званичника, које су корисници поново делили како би се сетили прошлих обећања или ставова. Уз њих, вратио се и лажни или обмањујући садржај који је раније кружио, попут лажних тврдњи о председнику Србије Вучићу у вези са везама српске листе са опозицијом, измишљених изјава о премијеру Куртију и измишљених објава везаних за хрватског председника Милановића (видети овде).
Чак су и стари визуелни материјали, укључујући видео снимке политичара и аналитичара, поново објављени како би се створили лажни утисци у контексту избора. Током периода који је претходио изборима, велики део садржаја на друштвеним мрежама приписује неосноване, често измишљене, изјаве јавним личностима како би се утицало на јавно мњење.
Садржај вештачке интелигенције
Приближавање избора 28. децембра обележило је повећање употребе видео снимака и слика генерисаних вештачком интелигенцијом за ширење манипулисаних политичких наратива.
Овај садржај је приказивао исељенике на разним локацијама, попут аеродрома у Приштини, који су тврдили да ће гласати за одређене кандидате и стварали утисак масовне подршке дијаспоре. Неки материјали су такође садржали неосноване тврдње о политичким састанцима након парламентарних седница или о тајној подршци кандидатима. Анализа платформи за верификацију показала је да видео снимци и слике садрже типична дипфејкована изобличења, укључујући неприродне изразе лица, роботски глас и лошу визуелну кохерентност, што јасно демонстрира вештачку манипулацију садржајем. Висока интеракција публике са овим садржајем указује на то да део корисника то схвата као истину, појачавајући његов утицај и продубљујући политичку поларизацију (видети овде).
На ТикТоку су објављене десетине видео снимака генерисаних вештачком интелигенцијом у стилу ТВ вести, добијајући стотине хиљада прегледа и фаворизујући покрет Самоопредељење. Садржај је повезивао дијаспору са мобилизацијом за Самоопредељење, користио лажне анкете за подршку и представљао фиктивне резултате коалиција или пораст броја гласова. Упркос томе што су видео снимци означени као „Генерисано вештачком интелигенцијом“ и садржали лого апликације Сора, многи гледаоци су их схватили здраво за готово. Овај феномен јасно показује ризик који садржај генерисан вештачком интелигенцијом представља за демократске процесе и потребу за јавном свешћу, строгом провером од стране група за проверу чињеница и већом одговорношћу друштвених платформи. Такође, употребу вештачке интелигенције у новинарству треба да надгледа уредништво, а сваки вештачки генерисан садржај треба да буде јасно означен како би се сачувао интегритет и поузданост информација.
„Слоганда“
У контексту све веће употребе вештачке интелигенције за дезинформације, „Слоган„је међународни феномен који се користи и на Косову. Кроз овај феномен се искривљују политички догађаји.“
„Слоганда“ је комбинација неквалитетно генерисаног или манипулисаног садржаја са намерном пропагандом како би се релативизовала дебата, тривијализовали јавни проблеми или манипулисала перцепцијама грађана (видети овде).
Видео снимци генерисани или манипулисани вештачком интелигенцијом, који приказују политичаре како плешу, певају, налазе се у апсурдним ситуацијама или театрално реагују, нису намењени информисању јавности. Њихова сврха је да произведу забаву, иронију или исмевање – претварајући политичку личност у мем. На овај начин, политика губи свој садржај и постаје дигитални перформанс.
У оквиру овог дигиталног екосистема, политичке личности се више не доживљавају искључиво кроз њихову институционалну улогу или јавне изјаве, већ све више кроз слику која се о њима конструише на друштвеним мрежама. У скорашњим случајевима, такав садржај је кружио о неколико политичких личности у земљи, укључујући вршиоца дужности премијера, Албина Куртија, бившу председницу Вјосу Османи и лидера Демократског савеза Косова, Лумира Абдиџикуа (видети овде).
„Фарме садржаја“
Поред „Слопаганде“, уочи изборних периода, на друштвеној мрежи „Фејсбук“ примећује се повећана активност разних страница које се представљају као медији и дистрибуирају садржај са сумњивих портала. Ове странице објављују чланке са сензационалистичким и „кликбејт“ насловима, често емотивним и нејасним, који не одговарају садржају, са циљем привлачења кликова и повећања интеракција (лајкова, коментара и дељења).
Овај феномен је познат као „фарма садржаја“, што се односи на мреже или странице које производе и дистрибуирају садржај масовно, са фокусом на генерисање саобраћаја и ангажовања на друштвеним мрежама, уместо на тачно информисање јавности. У многим случајевима, исти чланак објављују сумњиви портали, а затим се истовремено дистрибуира на много различитих Фејсбук страница, стварајући утисак широког и органског ширења информација (видети овде).
Такав садржај се често фокусира на политичке теме, тврдње о изборним дешавањима или емотиван и поларизујући материјал, што обично изазива бројне реакције и дељења од стране корисника.
Термин "Фарма садржаја„„ користи се за веб странице или онлајн мреже које масовно производе и објављују чланке ниског квалитета, често оптимизоване за кликове и саобраћај (SEO), уместо да пружају проверене информације или аутентично новинарство.
Ови сајтови обично користе наслове који представљају „мамац за кликове“ и прерађен или дезинформативан садржај како би генерисали што више посета и прихода од оглашавања.
Из мониторинга који је спровео hibrid.info, примећено је да ове странице на „Фејсбуку“, у периодима када нема важних политичких дешавања – као што су у овом случају избори 7. јуна – објављују разноврстан садржај како би изградиле публику. Док, близу изборних периода, прелазе на објављивање чланака са политичким садржајем, углавном користећи „кликбејт“ наслове и дезинформишући садржај.
Дезинформације са међуетничким садржајем
Крајем прошле године, током локалних и парламентарних избора, кружио је низ дезинформација у вези са међуетничким односима и политичком ситуацијом на Косову.
Углавном су објављивани на друштвеним мрежама и садржали су лажне тврдње о озбиљним догађајима, политичким коалицијама, уласку Косовских безбедносних снага на север и територијалним питањима.
Праћење током прошлих избора показало је да се манипулисане информације шире међу публикацијама на српском језику у покушају стварања страха и међуетничких тензија на северу Косова (видети овде).
Страни утицај и манипулација информацијама (FIMI)
Током претходних избора, на српском језику су створени наративи да су избори егзистенцијална битка за српску заједницу, да је Српска листа једини легитимни представник, виктимизација српске заједнице и приказивање косовских институција као извора притиска и претње безбедности Срба (видети овде).
Шта треба да имамо на уму?
Имена кандидата се често злоупотребљавају и на основу њих се отварају налози за подршку или чак против њих.
Стога, када наиђемо на садржај који објављују сумњиви сајтови са емотивним или двосмисленим насловима, треба их третирати са опрезом и скептицизмом. Важно је проверити да ли чланци имају јасне изворе и идентификоване ауторе, као и да ли је исти садржај објављен и од стране кредибилних медија.
Читаоци би требало да прате рад проверавача чињеница и да користе онлајн платформе попут Google Lens-а како би проверили аутентичност слика. Провера чињеница, посебно у анкетама, била је једна од метода које се користе за ширење дезинформација о изборима последњих месеци.
Платформа Hibrid.info ће наставити да прати ову предизборну кампању како би идентификовала лажне публикације.