Написао/ла: Festim Rizanaj & Xhemajl Avdyli
У садашњем медијском окружењу, граница између проверених вести и спекулативног садржаја је све више замагљена. Објављивање непотврђених материјала представља озбиљан ризик по интегритет јавних информација и поверење грађана у медије.
Овај проблем је погоршан развојем вештачке интелигенције (ВИ), која омогућава генерисање, модификацију или манипулацију текстовима, фотографијама и видео записима на начин који је све теже разликовати од аутентичног садржаја. У одсуству јасних уређивачких стандарда и ефикасних механизама контроле и верификације, такав садржај, који циркулише друштвеним мрежама, може лако постати „вест“, производећи дезинформације, забуну и, у одређеним случајевима, јавну панику.
Конкретна илустрација овог проблема је случај извештаја о такозваном „духу Приштине“. Наратив је изграђен на неколико видео снимака првобитно објављених на ТикТоку, које је потом репродуковало неколико онлајн медија без одговарајућег процеса верификације. У извештајима се тврдило да се маскирана особа креће по различитим деловима престонице, што изазива забринутост за јавну безбедност. Међутим, анализа овог случаја истиче неколико озбиљних недостатака:
- видео снимци су били нејасни, ниског квалитета и без елемената који су омогућавали проверу идентитета особе; у том контексту, остало је нејасно да ли је садржај аутентичан или манипулисан, укључујући и могућност помоћи вештачке интелигенције;
- наводи о жалбама или пријавама грађана нису потврђени од стране надлежних институција, упркос томе што су у медијима представљени као чињенице;
- Репродукција истих видео снимака од стране неколико медија допринела је виралном ширењу наратива без чињеничне основе.
Садржај генерисан вештачком интелигенцијом (фотографије и видео снимци) такође је објављиван и дистрибуиран током предизборне кампање за превремене изборе 28. децембра, а садржао је неосноване политичке наративе. Овај садржај је ширен на друштвеним мрежама и корисници су га широко конзумирали.
Такви случајеви истичу потребу да медијски регулатори и редакције развију јасне смернице за коришћење вештачке интелигенције и дигиталног садржаја. Ови стандарди треба да укључују обавезну проверу порекла визуелних материјала, транспарентност у погледу технолошких интервенција и поштовање основних принципа одговорног новинарства. У одсуству јасног регулаторног оквира, слике и видео снимци генерисани или манипулисани вештачком интелигенцијом ризикују да буду коришћени за конструисање фиктивних наратива који делују убедљиво.
Што се тиче правних и регулаторних аспеката, Косово тренутно нема специфичан оквир који се директно бави употребом вештачке интелигенције у медијима или обавезама за верификацију садржаја генерисаног или манипулисаног путем ње. Постојећи регулаторни оквир за медије и аудиовизуелну комуникацију углавном се ослања на опште законе о медијима, емитерима и електронским комуникацијама, као и на етичке стандарде саморегулације, који се експлицитно не баве синтетичким садржајем и новим дигиталним изазовима. У међувремену, иако је Косово изразило оријентацију ка приближавању законодавству Европске уније, ови оквири још увек нису транспоновани у домаће законодавство и подзаконске акте. Ово ствара регулаторну празнину, где одговорност за верификацију и транспарентност углавном пада на појединачне редакције.
Одржавање интегритета јавних информација захтева да чињенице и верификација превладају над виралношћу, осигуравајући да технологија служи као алат за квалитетне информације, а не као извор неизвесности и дезинформација.