Написао/ла: Festim Rizanaj
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров поновио је добро познату дезинформативну тврдњу упоређујући масакр у Бучи, у Украјини, са догађајима који су се догодили у селу Речак на Косову у јануару 1999. године.
На дипломатском округлом столу организованом на тему могућности за решавање сукоба у Украјини, Лавров је током свог говора упоредио масакр у Бучи, у Украјини, са догађајима у косовском селу Речак у јануару 1999. године, описујући га као „инсцениран“.
Тврдњу Сергеја Лаврова објавили су руски медији као РТ Балканс дхе Спутњик на српском, као и од стране неких српских медија, као што је Информатор.
Делови тврдње Сергеја Лаврова објављени у медијима:
„Методе информационог ратовања се нису много промениле“, приметио је Лавров. Као пример ове тврдње, навео је начин на који је Запад припремао светску јавност за бомбардовање суверене Југославије. Подсетио је да је инсцениран масакр у Бучи, у Украјини, био идентичан оном у селу Речак, у Републици Косово, из јануара 1999. године.
Међутим, тврдња руског шефа дипломатије испоставља се неоснованом и нетачном. Прво, неоснована је јер није заснована ни на једном конкретном аргументу или доказу који би оправдали тврдњу да су недавни масакри у Украјини и онај у Рачку на Косову били инсценирани.
Дакле, за ову тврдњу, Лавров не нуди никакве чињенице које би је поткрепиле или аргументовале. Он је ову изјаву већ поновио раније (овде, овде, овде, овде) када је негирао масакр у Бучи, описујући га као инсцениран.
Лавровљеву тврдњу оповргавају сателитски снимци, који показују да су тела мртвих виђена на улицама Буче чак и пре повлачења руских трупа. Ови докази јасно противрече наративу Лаврова и званичног Кремља, према којима су жртве накнадно постављене, описујући догађај као инсценацију од стране Украјинаца. Сателитски снимци, објављени и верификовани од стране независних међународних извора, потврђују хронологију догађаја, разоткривајући тврдње као неосноване. (видети овде).
Лавровљево порицање масакра у Рачку такође остаје неосновано, јер није представио никакве чињенице које би поткрепиле ову тврдњу. Сличне изјаве дали су и високи српски званичници, који су масакр у Рачку описали као измишљотину и фашизам. Ове тврдње су у супротности са међународним извештајима и доказима који су документовали масакр као ратни злочин против албанских цивила. (овде)
Многе међународне организације за људска права, укључујући и добро познату организацију, тврдиле су да су масакр у Рачку починиле српске снаге. Хуман Ригхтс Ватцх (ХРВ)Ова организација је, кроз независне истраге и детаљно извештавање, документовала злочине почињене над албанским цивилима у овом масакру, називајући га јасним чином ратног злочина.
анализирати:
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров поновио је тврдњу, без икаквих чињеница, да су масакри у Украјини и Рачку само инсценације.
Његове тврдње су демантовале кредибилне међународне организације са јасним чињеницама и аргументима.
Лавровљеве тврдње, засноване на спроведеној провери чињеница и анализи, оцењују се као „Манипулација чињеницама“ и „Дезинформација“.
Образложење:
„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје информативном садржају који користи чињенице за које се зна да су тачне, али их тумачи на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.