Кроз објаве објављене на ТикТоку, наводи се да Хантавирус је стигао на Косово и да су здравствене власти потврдиле прве случајеве овог вируса у земљи (видети овде дхе овде).
Ове објаве такође приписују изјаву Националног института за јавно здравље Косова (NIKPK) да „Предузимају се неопходне мере за контролу и превенцију.“
Истина?
Након провере чињеница коју је спровео hibrid.info, потврђено је да је ова тврдња лажна.
ЧИЊЕНИЦЕ
Hibrid.info је проверио званичну Фејсбук страницу Националног института за јавно здравље у вези са овом тврдњом, али није пронашао никакво званично саопштење или изјаву којом се потврђују први случајеви хантавируса на Косову, како се тврди у објавама објављеним на TikTok-у (видети овде).
НИКШПК 8. маја, путем Обавештење на Фејсбуку, је појаснио да хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ЕХСВ), коју изазивају хантавируси, не представља нову болест на Косову. Према НИЈПХК-у, број пријављених случајева током година је остао низак и стабилан.
„Током периода 2021–2025. године пријављено је укупно осам случајева, по годинама: два случаја у 2021. години, један случај у 2022. години, по два случаја у 2023. и 2024. години и један случај у 2025. години. Ови подаци указују на ниску преваленцију болести у земљи.“ У саопштењу NIPHK-а се даље наводи.
Дакле, из НИЈПХК-а нема објава о новим случајевима ове инфекције нити саопштења да „Предузимају се неопходне мере за контролу и превенцију“, како се наводи у објавама на ТикТоку.
У објавама објављеним на ТикТоку, наводи се да је коришћено име телевизије Клан Косова. Међутим, након провере на званичној веб страници портала „klankosova.tv“, није пронађен чланак који извештава да је „Хантавирус је стигао на Косово" (видети овде).
Ово показује да је име овог медија злоупотребљено у садржају дистрибуираном на ТикТоку, стварајући лажни утисак да је Клан Косова известио о потврђеним случајевима овог вируса у земљи.
Шта је хантавирус?
НИКШПК појашњава да су хантавируси вируси који се преносе са глодара на људе. Инфекција се јавља првенствено удисањем честица контаминираних урином, фецесом или пљувачком заражених глодара. У Европи се болест најчешће манифестује као хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (EHSV).
Период инкубације је обично око две недеље, али може трајати од 7 дана до 6 недеља. Симптоми могу бити благи или тешки и укључују грозницу, умор, болове у мишићима, гастроинтестиналне проблеме, а у тежим случајевима оштећење бубрега или респираторне проблеме.
Метод преноса
Заражени глодари излучују вирус путем урина, фецеса и пљувачке. Људи се првенствено заражавају контактом са контаминираним површинама или материјалима. Хантавируси који циркулишу у Европи се не преносе са особе на особу и не преносе их инсекти. Пренос са човека на човека документован је само за вирус Анда (ANDV) у неким деловима Јужне Америке.
Ко је највише угрожен?
Највећи ризик од изложености је:
- шумски радници,
- пољопривредници,
- људи који раде или бораве у срединама где су присутни глодари.
Лечење и вакцина
Тренутно у Европи не постоји лиценцирана вакцина против хантавируса, нити специфичан антивирусни третман. Супортивна нега и симптоматско лечење су веома важни за лечење болести.
Превентивне мере
Да би се смањио ризик од инфекције, препоручује се:
- избегавање контакта са глодарима и њиховим изметом;
- редовно одржавање и чишћење животних и радних простора;
- проветравање затворених просторија пре чишћења;
- коришћење маске и рукавица приликом чишћења простора где могу бити глодари.
Анализа
Кроз објаве на ТикТоку се тврди да „Хантавирус је стигао на Косово„и да су први случајеви овог вируса потврђени, такође приписујући изјаву Националном институту за јавно здравље ради превентивних мера.“
Међутим, након провере чињеница, доказано је да је ова тврдња лажна. Нема званичног саопштења Националног института за јавно здравље којим се потврђују нови случајеви хантавируса на Косову.
Такође, садржај на ТикТоку је злоупотребио име телевизије Клан Косова, јер на веб-сајту овог медија нема чланка који извештава о доласку овог вируса у земљу.
На основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује овај садржај као „лажне вести“.
образложење
Оцена „Лажне вести“ се даје информативном садржају који је у потпуности измишљен или који садржи чињенично нетачне тврдње или информације. Садржај који је оцењен као лажне вести може се дефинисати као садржај који је креиран и дистрибуиран са намером да се јавност дезинформише, тј. да се тврдња која је потпуно нетачна представи као чињеница.