Фејсбук страница на албанском језику „Jepi zë“ објавила је 3. марта неколико слика на којима се види застава како виси изнад неког објекта.
Кроз натпис приложен уз објављене слике, тврди се да је застава руске државе постављена у Звечанској тврђави.
Међутим, након провере чињеница коју је спровео hibrid.info, потврђено је да ова тврдња није тачна и да је заправо застава постављена на Звечанској тврђави српска.
Линк до слика објављених на страници „Дајте глас“:
Hibrid.info је, анализирајући слике које је објавио поменути сајт, пронашао детаље који јасно показују да застава није руска. Детаљ који потврђује ову чињеницу је редослед боја на застави на фотографији, где је одозго надоле овај редослед: црвена, плава и бела.
На основу објављивања српске заставе на званичној веб страници Владе Републике Србије, овај редослед боја припада српској застави. (видети овде)
У међувремену, према светској енциклопедији „britannica.com“, застава Русије има овај редослед боја од врха до дна: бела, плава и црвена. (видети овде)
Коментатори на страници „Јепи зје“ су такође приметили да је застава која се види на објављеним сликама застава Србије, а не, како се тамо тврди, Русије. (видети овде)
анализирати:
Објављивањем слика које приказују заставу изнад Звечанске тврђаве на северу Косова, једна Фејсбук страница је лажно тврдила да је то застава Русије.
Hibrid.info је анализирао детаље слика и потврдио да је застава на фотографији заправо застава Србије, а не Русије, како се тврди.
На основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује овај садржај као „Непроверен садржај“ и „Дезинформацију“.
Образложење:
Оцена „Непроверено“ даје се оним медијским извештајима који не пружају довољно информација да потврде тврдње изнете у извештају, а који нису били у могућности да исте потврде због недостатка или непоседовања поузданих извора.
Оцена „Непроверено“ се даје оним информативним садржајима који не пружају довољно информација да потврде тврдње изнете у извештају, а који нису могли бити проверени због одређених околности (брзина, недостатак извора) током објављивања садржаја.
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.