У српском медију „Политика“ објављено је чланак у уторак (5. мај) под називом „Курти Србе провоцира џамијом за почетак кампање“ („Курти провоцира Србе џамијом да започну кампању“). Текст конструише политички наратив где се поступци косовског премијера, Аљбина Куртија, тумаче као директно повезани са изборном кампањом и међуетничким тензијама на северу Косова, посебно у Северној Митровици.
Главни наратив чланка
Чланак се фокусира на питање реконструкције џамије у близини моста на Ибру у Митровици. Овај пројекат није представљен као инфраструктурна или културна интервенција, већ као политичка акција са утицајем на српску заједницу. Градоначелник општине Северна Митровица, Милан Радојевић, цитиран је речима: „Питање реконструкције џамије у близини Главног моста преко Ибра је посебно осетљиво за грађане Северне Митровице, посебно за српску заједницу, па се доводи у питање став према другим пројектима у граду.“
Радојевић ову одлуку такође описује као „кампању засновану на уништењу и протеривању Срба“.
Чланак такође гради наратив о институционалној дискриминацији српских представника, позивајући се на изјаве српске листе о ограничавању њиховог учешћа у изборним и институционалним процесима. У том контексту, наводи се да је њихова улога у изборним комисијама и посматрању избора ограничена, што се представља као „континуирана пракса ускраћивања права“.
Коначно, текст појачава наратив о сукобу кроз примере интервенција на имовини и јавним просторима на северу Косова, као што су рушење зграда (гаража) или одлуке о коришћењу простора које је раније користила српска заједница. Ове акције се тумаче као део шире политике против српског присуства у том подручју.
Контекст џамије и други догађаји
Одлуку о обнови џамије објавио је вршилац дужности премијера Аљбин Курти путем Објава на Фејсбуку 2. маја, где је објавио да ће Ибарска џамија, изграђена 1777. године и изгорела 2. маја 1999. године, бити обновљена. Према његовим речима, Влада Косова подржава „реконструкцију овог споменика од историјског и културног значаја“.
На овај начин, одлука Владе Косова да реконструише историјски и верски објекат трансформише се у дискурсу чланка у политичко и етничко питање. Док Куртијева званична изјава ставља пројекат у оквир културног наслеђа и институционалне сарадње, чланак Политика-који га реинтерпретира кроз наративе о сукобу, провокацијама и политичким кампањама.
У контексту недавних избора и наводи о неправилностима Након великих неправилности у процесу пребројавања, нове измене Централне изборне комисије (ЦИК) имају за циљ да отклоне рупе у закону које су омогућиле претходне манипулације. У том контексту, питање Српске листе и његово учешће у процесу није повезано са политичком искљученошћу, већ са применом истих правних стандарда на све политичке субјекте, са циљем да се осигура да праћење и бројање гласова не понављају праксе манипулације које су доказане на прошлим изборима.
У ширем контексту наратива о институционалној контроли, власништву и безбедности на северу Косова, рушење преко 20 гаража и објекти на имовини јавног предузећа „Трепча“ постали су случај који илуструје сукоб између локалних и централних институција, као и различита правна и политичка тумачења. С једне стране, „Трепча“ оправдава акцију као законски поступак за ослобађање узурпиране имовине и враћање институционалне управе, истичући да је странкама дата прилика за уговорно решење, али да није постојао конкретан интерес. С друге стране, општина Северна Митровица снажно се противи овој акцији, представљајући је као незаконито мешање у локалне надлежности и недостатак институционалних консултација, такође постављајући питање улоге Косовске полиције у подржавању акције. Овај наративни сукоб између „спровођења закона и реституције имовине“ с једне стране и „кршења општинских надлежности и једностраних акција“ с друге стране, одражава сталну тензију у јавном дискурсу о северном Косову, где се свака административна акција често тумачи у политичкој и етничкој димензији.