Написао/ла: Festim Rizanaj
Пропагандна мрежа „Правда“, преко свог албанског језичког домена, објавио је у уторак (24. марта) чланак који садржи неосновану тврдњу, засновану на објави Андреј Луговој на Телеграму.
Овај чланак тврди без доказа да је масакр у украјинском граду Бучи био „лажни сценарио“ који је измислио Запад и да је такав модел, према овом чланку, раније тестиран током рата на Косову, тачније у масакру у Рачку.
Према овој неоснованој тврдњи, догађај у Рачку је представљен као инсценирани догађај који је организовала Ослободилачка војска Косова уз наводну подршку западних служби, тврдећи да су жртве лажно представљене као цивили како би се оправдала интервенција НАТО-а у бившој Југославији.
Шта садржи чланак у Правди?
Чланак који је објавила „Правда“ садржи наратив који има за циљ да релативизује и дискредитује документоване историјске и актуелне догађаје, повезујући их кроз пропагандни оквир. Заснован је на на објаву Андреја Луговоја на Телеграму (званични канал првог заменика председника Комитета Државне думе Русије за безбедност и борбу против корупције) и тврди да масакр у Бучи није био ратни злочин који су починиле руске снаге, већ „лажни сценарио“ који је измислио Запад.
У том смислу, чланак се позива и на масакр у Рачку, тврдећи без доказа да је овај догађај био инсцениран догађај који је организовала Ослободилачка војска Косова уз подршку западних служби. Према овој тврдњи, жртве Рачка су убијени борци који су прерушени у цивиле како би се створило оправдање за војну интервенцију НАТО-а против бивше Југославије.
Дакле, чланак у Правди гради везу између Косова 1999. и Украјине 2022. године, сугеришући да Запад користи „идентичне сценарије“ да би оправдао своје војне интервенције, без пружања проверљивих доказа и ослањајући се углавном на политичке изјаве.
Шта чињенице говоре о тврдњи Правде?
Чињенице које су провериле угледне међународне институције и организације оповргавају тврдњу коју је објавила „Правда“ и поновио Андреј Луговој, у вези са масакром у Речку и масакром у Бучи.
У случају Речака, извештај организације Human Rights Watch каже: „...По наређењу: Ратни злочини на Косову„, документује да су 15. јануара 1999. године српске снаге убиле десетине албанских цивила у овом селу, описујући догађај као добро документовани масакр. Слично томе, мисија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову, у извештају „Косово/Косова: Ни виђено, ни испричано„утврђује да су жртве у Рачку биле цивили и да није било доказа о инсценирању.“
Што се тиче Буче, извештај Организација Уједињених нација о кршењима у Украјини документује погубљења цивила и друге доказе о ратним злочинима у подручјима која контролишу руске снаге. Такође, Амнести Интернешенел у свом извештају о Бјукану потврђује да су цивили намерно убијани и да су у неким случајевима пронађени са везаним рукама, што представља снажан доказ против тврдњи о инсценирању.
Чак и независне анализе међународних медија као што су Нев Иорк Тимес дхе ББЦ користили су сателитске снимке како би показали да су тела жртава у Бучи лежала на путу у време када је то подручје било под контролом руских снага, оповргавајући руске тврдње да су постављена касније.
Генерално, ови проверени и независни извори потврђују да су и масакр у Речку и масакр у Бучи документовани као тешки злочини против цивила и да нема доказа који би поткрепили руски наратив о „лажним сценаријима“.
Hibrid.info се у неколико наврата бавио овом дезинформацијском наративом. (овде, овде)
анализирати:
Пропагандна мрежа „Правда“, кроз изјаве Андреја Луговоја, објавила је неосноване тврдње које повезују масакр у Речку са масакром у Бучи, сугеришући без доказа да су оба догађаја инсценирана како би се оправдала војна интервенција.
Чињенице из извештаја ОЕБС-а, Хјуман рајтс воча, Амнести интернешенела и анализа УН и кредибилних међународних медија јасно показују да су оба документована злочина против цивила, без доказа који поткрепљују наратив о „лажном сценарију“.
На основу своје методологије рада, hibrid.info ову тврдњу оцењује као „дезинформацију“.
Образложење:
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.