У периоду од 10. до 15. августа, непроверен садржај и манипулација чињеницама доминирали су праћењем дезинформација.
Непроверен садржај је углавном дистрибуиран на Фејсбуку и сумњивим веб-сајтовима, са темама везаним за локалне догађаје и политичка дешавања на Косову. 10. и 11. августа, неколико сајтова друштвених медија објавило је видео снимак несреће у Анкари, у Турској, лажно је представљајући као несрећу која се догодила у Скендерају. У међувремену, Фејсбук страница „Газета Минути“ и веб-сајт blog.foodsfact.org објавили су непотврђену тврдњу да Аљбин Курти разматра два нестраначка кандидата за место председника Косова. Провера није пронашла потврду из веродостојних извора, док веб-сајт који је објавио тврдњу није пружио јасне податке о ауторству и извору информације.
У категорији „Манипулација чињеницама“, праћени садржај је објављиван углавном на Фејсбуку и онлајн порталима, фокусирајући се на политичке и безбедносне теме. Дана 11. августа, Фејсбук налог „Dekada e Re“ објавио је видео са изјавом Аљбина Куртија о злочинима почињеним током рата и Специјалном суду, представљајући је ван контекста као да је Курти изјавио да су најмонструозније злочине починили Албанци. У другом случају, неки онлајн медији објавили су тврдњу да је Албанија прва у свету по сајбер безбедности, погрешно тумачећи њен ранг у Националном индексу сајбер безбедности (NCSI). Рангирање углавном мери спремност и капацитете државе да спречи и управља сајбер претњама и није директно мерење укупног нивоа сајбер безбедности земље.
У категоријама „Кликбејт“ и „кликбејт/дезинформације“, садржај је објављиван углавном на Фејсбуку и онлајн порталима на српском језику, са друштвеним и политичким темама. Фејсбук странице „Post Lajmee“ и „Trendi.info“ објавиле су наслов да су пензије повећане за једну категорију за 134 евра, без прецизирања да је реч о пензионерима у Хрватској, док су детаљи постали јасни тек након клика на линк. У међувремену, портал на српском језику „Vaseljenska.net“ објавио је чланак у којем се тврди да је шведски портал „Samnytt“ известио о хапшењу деце на Косову због „три прста“. Провера је показала да се ради о тексту мишљења/дебате, који је написала ауторка Тијана Ивковић, а не о извештају редакције Samnytt-а, док је наслов „Vaseljenska.net“ то представио као директну вест.
У категорији „Лажне вести“, садржај је објављиван углавном на Фејсбуку, са лажним тврдњама везаним за политичка дешавања на Косову и међународне односе. У групи „ИЛИРЕТ и Илирско полуострво“, налог „Самир Дшсве Кучи“ објавио је лажни цитат који се приписује председнику Хрватске, Зорану Милановићу, према којем је изјавио да се Влада Косова и Албин Курти суочавају са противницима које плаћа Вучић. Провера у веродостојним изворима и на званичној веб страници Председништва Хрватске није пронашла доказе за такву изјаву. У међувремену, у категорији „Полуистинита изјава“, лидер организације Reform UK, Најџел Фараж, тврдио је да Шведска користи Косово за трансфер осуђених страних држављана. Иако су Косово и Шведска потписали споразум о трансферу осуђених лица, нема доказа да Шведска тренутно пребацује затворенике на Косово или да има споразум о изнајмљивању косовских затвора; Такав споразум постоји са Данском, који предвиђа 300 затворских места на Косову.
Цлицкбаит
„Најновије вести: Пензије за ову категорију се повећавају за додатних 134 евра“ је опис објаве коју су на Фејсбуку објавиле странице „Post Lajmee“ и „Trendi.info“. Након клика на линкове у овим објавама, наиме „trend.ballkantoday.com“ и „post.infofirst.net“, постаје јасно да се вест односи на пензионере у Хрватској. У чланцима објављеним на овим веб страницама, детаљи вести се разјашњавају тек након што корисник кликне на линк. Садржај чланака даје до знања да се ради о повећању пензија за ратне ветеране у Хрватској, који су се вратили на тржиште рада након завршетка рата. (овде)
Мамац за кликове/дезинформације
Српски портал „Vaseljenska.net“ објавио је 10. августа чланак под насловом „ШВЕДСКИ ПОРТАЛ SAMNYTT: На Косову децу хапсе због три прста!“ Након провере чињеница, Hibrid.info је утврдио да садржај објављен на шведском порталу „Samnytt.se“ није извештај уредништва овог портала, већ текст у категорији мишљење/дебата, који је написала ауторка Тијана Ивковић. Међутим, „Vaseljenska.net“ у наслову не појашњава да је у питању текст мишљења, стварајући утисак да је у питању директан извештај шведског портала. (овде)
Лажне вести
На Фејсбуку је објављен садржај у којем се тврди да је хрватски председник Зоран Милановић изјавио „Влада Косова и Албин Курти суочавају се са противницима које плаћа Вучић“. Овај садржај је објављен у групи „ИЛИРЕТ и Илирско полуострво“ са налога „Самир Дшсве Кучи“. Провере веродостојних извора и званичне веб странице Председништва Хрватске нису пронашле доказе да је Милановић дао ову изјаву. Иста тврдња кружи Фејсбуком од 2023. године, док је сличну тврдњу потврдио hibrid.info у децембру 2025. године.овде)
Неверификован садржај
Неколико медија је у понедељак и уторак (10-11. августа) објавило видео на својим страницама на друштвеним мрежама који приказује саобраћајну несрећу, уз тврдњу да се инцидент догодио у Скендерају, на Косову. У опису видеа се наводи: „Несрећа у Скендерају, али оно што је запало за око је гест два возача. Док су чекали полицију, остали су мирни и пуни поштовања, па су чак један другом дали воду. Мали гест који доказује да смиреност, поштовање и човечност вреде више од сваке дебате. Поштовање за обоје!“ Претраге путем верификације снимка показују да видео није снимљен у Скендерају. Приказује несрећу која се догодила у Анкари, у Турској. (овде)
Фејсбук страница „Газета Минути“ објавила је тврдњу да Аљбин Курти разматра два нестраначка кандидата за место председника Косова, тврдећи да се имена крију од јавности и да коначна одлука још није донета. Иста тврдња објављена је и на веб-сајту „blog.foodsfact.org“, који представља елементе који доводе у сумњу у његову поузданост. Провера коју је спровео Hibrid.info није пронашла потврду ове информације у медијима или веродостојним изворима. Такође, веб-сајт на којем је објављен чланак не пружа јасне податке о власништву, адреси или начинима контакта, што онемогућава идентификацију извора информација.овде)
Лажи
Друштвеним мрежама кружи слика на којој се тврди да приказује заједничку фотографију Скендера Љугићија и посланика Алијансе за будућност Косова (ААК), Тиме Кадријаја. У објави се тврди да је фотографију добила редакција „Хроникат е Барутит“ и користи је да поткрепи тврдњу да је Љугићи „њихов оперативац добро интегрисан у тајне структуре“ и да је послат у парламент са „припремљеним сценаријем“ да даје провокативне изјаве. Фотографија је манипулисана тако што је слика Кадријаја преузета са друге фотографије и постављена поред Љугићија у новој композицији. Слику такође прати знак Близанаца, што указује на употребу алата вештачке интелигенције током обраде.овде)
Манипулација чињеницама
Фејсбук налог „Dekada e Re“ објавио је 11. августа садржај у којем се појављује вршилац дужности премијера Косова Албин Курти током говора у парламенту. У видеу се види Курти како каже „Срби су починили више злочина, али најмонструозније злочине починили су Албанци. Вађење органа и трговина људима“. Након провере чињеница од стране hibrid.info, потврђено је да је ово исечак Куртијеве изјаве и да је извучен из контекста. Уклоњени део показује да је Курти описивао могућу тужбу након формирања Специјалног суда, а не свој став да су Албанци починили више монструозних злочина.овде)
Наслови неких медијских чланака тврде да је Албанија прва у свету по сајбер безбедности, позивајући се на њен ранг у Националном индексу сајбер безбедности (NCSI). Међутим, ова тврдња се погрешно тумачи, јер NCSI углавном мери спремност држава да спрече сајбер претње и управљају инцидентима, кроз процену капацитета централних влада, али не мери у потпуности колико су те мере ефикасне у пракси или колико је држава изложена сајбер нападима и рањивостима. Из тог разлога, ранг у NCSI није довољан да се утврди која држава има највиши ниво сајбер безбедности у свету. (овде)
Полуистинита изјава
Најџел Фараж, лидер странке Reform UK, тврдио је да Шведска тренутно користи Косово за премештај осуђених страних држављана, наводећи то као пример плана своје странке да шаље осуђена лица у треће земље. Косово и Шведска су 2024. године потписале три споразума о правној сарадњи, укључујући споразум о премештају осуђених лица. Међутим, из доступних података није јасно да ли овај споразум предвиђа закуп затворског простора на Косову од стране Шведске или да ли Шведска тренутно пребацује затворенике на Косово ради издржавања казне. Косово има такав споразум са Данском. Он предвиђа да ће Данска изнајмити 300 места у Поправном центру у Гњилану за осуђена лица у Данској, углавном држављане трећих земаља против којих је донета одлука о депортацији. Очекује се да ће први дански затвореници бити пребачени на Косово 2027. године.овде)