Неколико медија на српском језику објавило је јуче (25. априла) чланак о пљачки канцеларије православне цркве Светог Николе у Штрпцу.
Министарство културе Републике Србије реаговало је на случај. У овој реакцији се, између осталог, тврди да је неуспех у проналажењу и кажњавању починилаца злочина „део кампање Приштине угрожавања безбедности и опстанка српског народа на Косову“.
Међутим, из провере чињеница коју је спровео hibrid.info, примећује се да, осим фотографије и видеа, где се види како Косовска полиција обавља случај, ова српска институција не пружа додатне чињенице које поткрепљују тврдњу да је тако нешто резултат званичне кампање Приштине као претње српској заједници.
Линкови ка чланцима објављеним у неколико медија на српском језику:
https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=510869
Делови чланка објављени у неколико медија на српском језику, преведени на албански:
„Овај чин вандализма, који се догодио само недељу дана након напада на цркву Светог Пантелејмона у Призрену, показује да се континуирано скрнављење и угрожавање српског културног и верског наслеђа наставља“, наводи се у саопштењу министарства.
Министарство је нагласило да је посебно забрињавајуће што се починиоци таквих напада, по правилу, не проналазе нити кажњавају, што је део кампање Приштине угрожавања безбедности и опстанка српског народа на Косову и Метохији.
Реакција Министарства културе Републике Србије (овде) где су медији били засновани приликом објављивања чланака.
Делови одговора Министарства културе Републике Србије:
Посебно је забрињавајуће што се починиоци таквих напада, по правилу, не проналазе нити кажњавају, што је део кампање претњи Приштине по безбедност и опстанак српског народа на Косову и Метохији.
Посебно је лицемерно што су инциденти учестали управо у време када представници Приштине, уз помоћ својих спонзора, покушавају да на силу, цинично и против свих принципа и стандарда уђу у Савет Европе, кршећи тако владавину права и погађајући принципе демократије, слободе и основних људских права.
Из онога што се може видети у чланцима које су објавили медији на српском језику, јасно је да тврдња није заснована на чињеницама.
Тачно је да је православни храм Светог Николе у Штрпцу приказан на фотографијама и видео записима (видети овде) и да приказује снимак прегледа трагова случаја од стране Косовске полиције.
Међутим, тумачење Министарства културе Владе Србије да је неуспех у проналажењу и кажњавању починилаца „део кампање Приштине за угрожавање безбедности и опстанка српског народа на Косову“ је тврдња неутемељена у конкретним чињеницама.
Дакле, осим слика цркве кроз које се разуме да је дошло до пљачке, на основу испитивања Косовске полиције, српске институције и медији који су објавили ову информацију не наводе друге чињенице које могу да поткрепе њихову тврдњу о разлогу и сврси ове акције.
Објављени снимци који приказују истраге Косовске полиције доказују чињеницу да се Косовска полиција бави случајем и проналази починиоце.
Штавише, имали смо сличне тврдње у вези са покушајем паљења православне цркве у Призрену, где је, у оквиру рада на идентификацији починилаца, Косовска полиција објавила хапшење тројице осумњичених (двојице петнаестогодишњака и једног тринаестогодишњака) умешаних у случај.овде)
анализирати:
Нису наведене чињенице у вези са тврдњом да је неуспех у проналажењу и кажњавању починилаца „део кампање Приштине да угрози безбедност и опстанак српског народа на Косову“.
Министарство културе у Влади Србије, у вези са овим догађајем, износи неосноване тврдње да је неуспех у проналажењу и кажњавању починилаца злочина део кампање Приштине.
Као и у овом случају где се виде видео снимци и фотографије прегледа места од стране Косовске полиције док обавља своју дужност, и у другим случајевима, попут недавног случаја, у вези са покушајем паљења православне цркве у Призрену, Косовска полиција је објавила хапшење тројице осумњичених (двојице петнаестогодишњака и једног тринаестогодишњака) умешаних у случај.
На основу методологије рада, hibrid.info оцењује тврдњу као „теорију завере“.
ПРОЦЕНА:
„Теорије завере“ су медијски извештаји који шире лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових извештаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих веродостојних доказа.