Написао/ла: Festim Rizanaj
Косовске безбедносне снаге су 8. октобра добиле хиљаде камиказа борбених дронова „Skydagger“ од Турске. Вест је објавила Влада Косова и вршилац дужности премијера, Аљбин Курти. У званичном саопштењу објављеном на веб-сајту „премијер.rks-gov.net„, Курти је, како је цитирано, рекао да је „данас срећан дан за Косовске безбедносне снаге и изванредан за заштиту државног суверенитета и територијалног интегритета Републике Косово“.
Али политички и институционални лидери у Србији протумачили су турско снабдевање Косова дронима као дестабилизацију региона. Такође су оптужили Турску да „не жели стабилност“ и да „сања о повратку Османског царства“. Према њиховим речима, наоружавање Косова је „претња миру и српском народу“.
Наратив: „Турска подстиче тензије и покушава да обнови османски утицај на Балкану“
Поводом овог развоја догађаја, председник Србије, Александар Вучић, реаговао је рекавши: у објави на платформи „X“ протумачио је ово као претећу акцију према Србији и региону, оптужујући Турску да доприноси дестабилизацији Западног Балкана и да има за циљ, како је рекао, „обнову утицаја Османског царства“.
„Запањен сам понашањем Турске и бруталним кршењем Повеље УН и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, као и континуираним наоружавањем власти у Приштини. Сада је потпуно јасно да Турска не жели стабилност на Западном Балкану и да поново сања о повратку Османског царства. Србија је мала држава, али смо јасно разумели поруку.“
Изјава председника Србије Александра Вучића широко је распрострањена у неколико медија на српском језику. Већина њих је извештавала са насловима који су истицали Вучићеву тврдњу о „кршењу Резолуције 1244“ од стране Турске и Косова, док су неки портали истакли део у којем оптужује Турску да циља на „обнову Османског царства“ (видети овде, овде, овде, овде, овде, овде, овде дхе овде).
У неколико других случајева, медији су представили снабдевање Косова дронима као „припрему за рат“, подстичући алармистичку нарацију о потенцијалним тензијама у региону (видети овде дхе овде).
У међувремену, председник Косова Вјоса Османи, реаговао на платформи „X“ на изјаве Александра Вучића, истичући да Турска подржава Косово у очувању мира и да су акције Косова одбрамбене природе. Подвукла је важност одбрамбене сарадње према стандардима НАТО-а како би се гарантовала безбедност и стабилност грађана.
„Истог дана када је председник Трамп похвалио Турску и председника Ердогана за њихово изванредно вођство у промоцији светског мира и безбедности, Вучић бестидно напада Турску, земљу која нам, као чланица НАТО-а, помаже да очувамо мир.“".
Наставићемо да јачамо везе са савезницима НАТО-а, модернизујући наше одбрамбене способности на основу НАТО стандарда, обезбеђујући мир и стабилност за наш народ и активно доприносећи укупној безбедности".
Исто тако, косовске власти су више пута истицале да Косовске безбедносне снаге имају одбрамбене, а не офанзивне сврхе. Премијер Аљбин Курти је нагласио да се свака куповина војне опреме врши ради јачања одбрамбених капацитета државе и обезбеђивања мира и стабилности за грађане Косова. (видети овде)
Наратив: „Наоружавање Косова, претња миру и српском народу“
Директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, Петар Петковић, реаговао је на председницу Османи. Кроз објаву на XПетковић је тврдио да ово наоружање нема одбрамбене или демократске сврхе, већ да застраши и прети Србима.
„Иза бесмислених софизама Вјосе Османи о разлозима турског наоружавања, Приштина крије једноставну истину. Курти не купује системе наоружања због демократије и безбедности, већ да би застрашио и претио. Агресија је једина политика којој су сепаратисти на Косову доследно посвећени.“
Поред писања у X, такође и у веб сајт Канцеларије за Косово у Влади Србије, објављена је реакција Петковића. И тамо је Турска оптужена за кршење Повеље УН и за то што је „Куртијев партнер у подривању мира и стабилности у региону Западног Балкана„У саопштењу, Петковић тврди да су наоружавање косовских институција и снабдевање борбеним дроновима усмерени против српског народа, оптужујући премијера Аљбина Куртија да користи ове уређаје за застрашивање и сузбијање српске заједнице. Он тврди да испорука дронова неколико дана пре локалних избора на Косову 12. октобра није случајност, већ политичка подршка Куртију који, према његовим речима, намерава да настави „терор над Србима“.
Петковићеве реакције су дистрибуиране у разним медијима на српском језику (видети овде, овде, овде, овде, овде, овде, овде дхе овде).
Такође је давао интервјуе у којима је поновио ове тврдње, тврдећи да Турска обилно снабдева Косово и повезујући то са „опасношћу за регион“, укључујући војни споразум између Косова, Албаније и Хрватске (видети овде). Неосноване ставове у вези са овим међудржавним војним споразумом и испоруком дронова Косову изнели су и политички коментатори у Србији (видети овде).
Ова тврдња понавља наратив да земље које окружују Србију не циљају на стабилност у региону и да сарађују међусобно, снабдевајући се оружјем од других страна. (овде)
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић реаговао је на X написавши да „одлука турских власти да Куртијев режим снабдевају смртоносним оружјем представља доливање уља на ватру и јасан пример злонамерног мешања у регионалне послове са дестабилизујућим последицама“. Према његовим речима, турске акције „подстичу политику агресије против Срба и других невећинских заједница на Косову“.
Ова реакција је објављена и у неколико медија на српском језику (видети овде, овде, овде, овде, овде дхе овде).
Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Републике Србије, Милован Дрецун, изнео је сличне тврдње. Рекао је да се „дронови могу користити само против српског народа и да су припрема за сукоб“ са српским снагама безбедности (видети овде, овде, овде дхе овде)
Данијела Николић, председница Скупштинске комисије за Косово, изјавила је да су „они који желе рат и сукоб Приштина и Албин Курти“. Према њеним речима, ово је „рат великих“. Она је тврдила да ће амерички утицај опадати у неким деловима света и да Турска покушава да прошири свој утицај (видети овде дхе овде).
Снабдевање Косова дронова изазвало је и друге реакције са оптужбама унутар политичара у Србији. Вођа покрета „Крени-Пормени“ (Помери се-Промени) Саво Манојловић рекао је да Косово наоружава „Вучићев велики пријатељ“, мислећи на Ердогана (видети овде дхе овде).
Начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић, такође је протестовао због испоруке турских дронова Косову, у разговору са командантом Кфора, генерал-мајором Озканом Улуташем. У разговору, који је назван хитним, рекао је да је испорука оружја Косову „...То је веома лош сигнал и угрожава не само безбедносну ситуацију на Косову, већ и цео регион Западног Балкана.„. И он је оптужио Турску да крши Резолуцију УН (видети овде).
Званичници попут Петра Петковића, Марка Ђурића, Милована Дрецуна и Данијеле Николић тврде да је снабдевање дронова агресивне природе и да ће бити искоришћено против српске заједнице на Косову. Порука српских званичника је да појачају перцепцију да се Косово наоружава како би застрашило Србе и као такво представља дестабилизујући фактор у региону.
Анализа чињеница о доминантним наративима српских званичника
Два главна наратива српских званичника у вези са дроновима из Турске су: кршење Резолуције УН 1244 и представљање наоружавања Косова као претње миру и Србима у региону.
Резолуција 1244 не спречава снабдевање оружјем Косова. Иако одржава привремени међународни безбедносни оквир, Косово је прогласило независност 2008. године и обезбедило је међународно признање, као и потписало билатералне војне и споразуме о наоружању са државама чланицама НАТО-а. (видети овде дхе овде).
Куповина дронова не крши мандат КФОР-а и не представља забрањену милитаризацију. Према Закон о Косовским безбедносним снагама, КБС имају одређене надлежности и принципе. То укључује само аспекте заштите суверенитета и територијалног интегритета и интереса Косова.
Косово је такође постигло споразуме о куповини оружја са другим земљама НАТО-а и то чини већ неколико година, откако су у децембру 2018. године усвојена три закона о трансформацији КБС-а у војску. Убрзо након усвајања закона о трансформацији 2018. године, Косово је добило војна возила из Сједињених Америчких Држава. Неколико возила типа Хамви стигло је на Косово. Влада је потписала уговор са америчком компанијом АМ Џенерал. Сједињене Државе су донирале 27 војних возила, а Косово је купило 24. (видети овде)
У августу 2021. године, влада САД је донирала Косову још 55 оклопних безбедносних возила (видети овде). А бивши министар одбране Арменд Мехај је у објави на Фејсбуку у четвртак (9. октобра) рекао да је за куповину стратешких капацитета коришћен систем куповине „држава по држава, у складу са праксама НАТО-а“ (видети овде).
У међународним медијима никада није било извештаја да су Косовске безбедносне снаге поткопале стабилност у региону.
КФОР је мисија Северноатлантског савеза (НАТО) на Косову. Његове трупе имају мандат да обезбеде безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице на Косову. Њихов мандат произилази из Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је позвала на повлачење свих српских снага са Косова и улазак међународних мировних трупа (видети овде).
Након транзиције КБС у војску путем закона, тадашњи премијер Косова, Рамуш Харадинај, рекао је да је „...КБС неће заменити КФОР„и да су КБС спремне да служе заједно са снагама КФОР-а.“
САД су сматрале сувереним правом Косова да трансформише КБС у снаге „са мандатом за територијалну одбрану“ (видети овде).
Чињенице показују да тврдње српских званичника у вези са снабдевањем Косова дроновима од стране Турске нису засноване на стварности. Резолуција 1244 не забрањује снабдевање оружјем Косова, док је Косово, од проглашења независности 2008. године, обезбедило међународно признање и потписало билатералне војне споразуме са државама чланицама НАТО-а. Штавише, циљеви Косовских безбедносних снага су одбрамбени, а не офанзивни, како су истакле косовске власти и председница Вјоса Османи. У том контексту, наративи Србије који представљају снабдевање дронова као кршење Резолуције 1244 или као претњу региону остају неосновани и на нивоу политичког наратива без чињеничних аргумената.