Написао/ла: Festim Rizanaj
Три особе, један Албанац и два Србина, повређене су у пуцњави у уторак после поноћи у бару у Дечанима.
У овом случају, полиција је ухапсила осумњиченог, косовског Албанца, запленила оружје и покренула истрагу због „изазивања опште опасности“ и „тешке телесне повреде“.
Међутим, овај случај је неосновано протумачен од стране политичког субјекта косовских Срба, Српске листе, као и од стране Канцеларије за Косово у Влади Србије, као етнички мотивисан, повезујући га са, према њиховим речима, „вишегодишњим изградњом антисрпске атмосфере коју промовише 'режим у Приштини', кроз јавне наступе, политичке поруке и недостатак одговорности за нападе на Србе“.
Шта се десило у Дечанима?
У уторак око 00:18, три особе – два Србина и један Албанац – повређене су у пуцњави у бару у улици „Луан Харадинај“ у Дечанима. Двоје повређених (један Србин и један Албанац) лече се у УЦКК-у, док се трећи, из српске заједнице, лечи у болници у Пећи.
Вест је медијима потврдио портпарол Косовске полиције за регион Пећи, Фадиљ Гаши, који је рекао: „Дечанска полиција је обавештена о пуцњави у једном бару. Јединице су одмах изашле на лице места и приметиле три повређене особе, једну из албанске заједнице и двојицу Срба“. Он је нагласио да је осумњичени ухапшен на лицу места, коме је, како је рекао, одузето оружје и муниција, док му је одлуком тужиоца одређен притвор од 48 сати. (овде)
Што се тиче мотива инцидента, Косовска полиција је саопштила да су они још увек непознати, док су полицијске јединице рекле да раде на потпуном разјашњавању околности и мотива који су довели до инцидента.
Реакције српских институција и званичника: Етнички мотивисан напад као део континуираног насиља над косовским Србима
Реакције Канцеларије за Косово у Влади Србије и српске листе представљају инцидент у Дечанима као етнички мотивисан напад, повезујући га, према њиховим речима, са сталном претњом против Срба и „опасном политиком“ косовских институција. У тим реакцијама се тврди да је случај последица антисрпске атмосфере коју су годинама градиле институције у Приштини, кроз политичке поруке и недостатак одговорности за нападе на српску заједницу.
Према Канцеларији за Косово у Влади Републике Србије и странци Српска листа, двојица Срба су упуцана „само зато што су били Срби“, а жртве су описане као расељени Србе од 1999. године.овде)
Српска листа је саопштила да „овај напад показује да су Срби на Косову изложени сталној претњи и да насиље над њима више није изузетак, већ последица опасне политике која се систематски спроводи“.овде)
Поред реакција Канцеларије за Косово и српске листе, и министар правде Србије Ненад Вујић је оштро осудио догађај у Дечанима, описујући га као „етнички мотивисан“, а не изолован инцидент. Нагласио је да је случај део, према његовим речима, „континуираног насиља над Србима“ на Косову и да међународне мисије са мандатом за мир и безбедност на Косову имају обавезу да заштите српско становништво. (овде)
Реакције српских званичника и институција на напад у Дечанима такође су биле широко извештаване у медијима на српском језику. Ови извештаји су истицали тумачење да је инцидент био етнички мотивисан, наводно део низа насиља и претњи усмерених против Срба на Косову, и цитирали су изјаве српске листе, Канцеларије за Косово и министра правде Ненада Вујића, представљајући их као забринутост за безбедност и права српске заједнице. (овде, овде, овде)
У међувремену, мотив напада још увек није утврђен од стране самих безбедносних и правосудних институција земље.
анализирати:
Три особе, један Албанац и два Србина, повређене су у пуцњави у Дечанима.
Косовска полиција, као и Тужилаштво, издали су саопштење поводом овог случаја, наводећи да мотиви за овај случај нису познати.
Међутим, српски званичници и институције су то неосновано протумачили као етнички мотивисан напад и последицу косовске „антисрпске политике“.
Стога, на основу своје методологије рада, hibrid.info ову тврдњу оцењује као „теорију завере“.
Образложење:
„Теоријама завере“ се сматра информативни садржај који садржи лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових садржаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих поузданих доказа.