Написао/ла: Ендрит Бериша
Путем једне публикације, стари чланак под називом „Скривено богатство четворице лидера: Кадри Весели 100 милиона, Тачи 80, Љимај 82 и Рамуши 68 милиона долара!“ поново је објављен на ТикТоку.
Објаву на ТикТок-у је направио налог под називом „albania._albania._23“. јуче (25. септембра) и до сада је добило преко 60 хиљада прегледа и преко 1400 лајкова.
Шта није у реду са садржајем?
Након провере чињеница од стране hibrid.info, испоставило се да је садржај чланка „botasot.info“, који је на TikTok-у поново објавио налог „shqipe._shqipe._23“, неоснован.
Ky ИТЕМ На албанском порталу „botasot.info“ датиран је 1. фебруара 2020. године.
Садржај чланка је био заснован на „коментару који је новинар дао о информацијама означеним као строго поверљиви документ“. Према чланку, извор информација била је „млада жена из Пећи, Валентина Т. Алијај, према подацима на Фејсбуку, која је објавила само фотон без коментара“.
Hibrid.info је претраживао Фејсбук под именом Валентина Т. Алијај. Провером фотографије на Фејсбук профилу, путем претраживача „Гугл“, утврђено је да је фотографија иста као и налог „Ана Робош“ на Фејсбуку. Налог „Ана Робош“ је објавио фотографију на 6. јануара 2017. године, док је налог „Валентина Т. Алијај“ 15. фебруара 2018.
Није постојала никаква чињеница, осим наводне фотографије, да су лидери тог времена имали скривену имовину вредну стотине милиона. Hibrid.info је претраживао на „Гуглу“ са кључним речима „Скривено богатство Хашима Тачија, Кадрија Веселија, Рамуша Харадинаја, Фатмира Лимаја„. Једини пронађени чланак је онај са сајта „botasot.info“.
анализирати:
Тврдња о стотинама милиона тајне имовине бивших косовских лидера, Кадрија Весељија, Хашима Тачија, Фатмира Лимаја и Рамуша Харадинаја, вратила се на друштвене мреже ТикТок.
Налог под називом „shqipe._shqipe._23“ је поново објавио чланак са „botasot.info“ из 2020. године. Након провере чињеница од стране hibrid.info, испоставило се да садржај није био верификован.
На основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује публикације као „Непроверен садржај“ и „дезинформације“.
Образложење:
Оцена „Непроверено“ се даје оним информативним садржајима који не пружају довољно информација да потврде тврдње изнете у извештају, а који нису могли бити проверени због одређених околности (брзина, недостатак извора) током објављивања садржаја.
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.