У свом говору одржаном поводом војне параде у Москви, руски председник Владимир Путин изнео је низ тврдњи о Украјини и НАТО-у.
Би-Би-Си је проверио неке од ствари које је рекао.
Кијев је изјавио да би могао да набави нуклеарно оружје.
Председник Путин је више пута рекао да Украјина планира да набави нуклеарно оружје као оправдање за инвазију на Русију, иако нема доказа који би поткрепили ову тврдњу.
Када је била део бившег Совјетског Савеза, Украјина је имала нуклеарно оружје, али га се одрекла 1990-их у замену за безбедносне гаранције САД, Велике Британије и Русије.
Прошле године, украјински амбасадор у Немачкој, Андриј Мелник, рекао је да ако Украјина не може да се придружи НАТО-у, можда ће морати да преиспита свој статус земље без нуклеарног оружја.
„Или смо део савеза попут НАТО-а... или имамо једину опцију - да се наоружамо и можда преиспитамо свој нуклеарни статус.“
Међутим, украјинска влада није изразила никакву намеру да набави нуклеарно оружје, а документ о војној стратегији објављен прошле године није се о њему говорило.
У извештају часописа „Билтен атомских научника“ из марта наведено је да би се Украјина, чак и ако би желела нуклеарно оружје, суочила са великим логистичким и техничким изазовима у стварању нуклеарног материјала за оружје и поседовању средстава за његову испоруку.
То би такође значило да би Украјина кршила своје обавезе према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја, којем је приступила 1994. године. Овај споразум забрањује земљама које немају нуклеарно оружје да га набаве.
Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), која је у савезној држави УН за нуклеарну енергију, саопштила је да није видела знаке у Украјини „преусмеравања нуклеарног материјала, намењеног за мирнодопске активности, у друге сврхе“.
„Постојало је све назнаке да је сукоб са неонацистима – које подржавају САД и њихови мањи партнери – неизбежан.“
Председник Путин је често тврдио да присуство неонациста и „бандеровских“ припадника Украјине оправдава руску инвазију.
На последњим парламентарним изборима 2019. године, подршка кандидатима крајње деснице била је само 2% – много ниже него у многим другим европским земљама.
Украјински председник Володимир Зеленски је Јеврејин, а чланови његове породице су погинули у Холокаусту.
На председничким изборима 2019. године, на којима је победио Зеленски, водећи кандидат крајње деснице освојио је само 1.6% гласова.
Али у Украјини су постојале крајње десничарске групе – од којих је најистакнутија Азовски пук – елементи који су изразили подршку нацистичкој идеологији.
Формирана је да би се одупрла сепаратистима које подржава Русија и који су окупирали подручја источне Украјине 2014. године, а касније је апсорбована као јединица у оквиру украјинске војске.
Термин „бандеровци“ односи се на присталице националистичког вође из Другог светског рата Степана Бандере, који је изражавао антисемитске ставове и једно време сарађивао са нацистичком Немачком.
Он остаје веома контроверзна личност у Украјини, где га неки славе као патриотског националисту, док га други осуђују због његових нацистичких симпатија.
(Цео чланак објавио ББЦ, доступно на енглеском језику)