Анализа коју је објавио Европска опсерваторија за дигиталне медије (EDMO) је идентификовао нову праксу у инфраструктури дистрибуције садржаја Руска пропагандна мрежа Правдасистематско пресликавање чланака објављених на мрежи на платформиТелегра.пх".
Према извештају EDMO-а, током анализе активности пропагандне мреже „Правда“ у јуну 2026. године, утврђено је да су чланци објављени на поддоменима ове мреже садржали алтернативне линкове у изворном коду странице, означене атрибутом рел=”алтернативно”Овај линк је водио до „огледалске“ верзије истог садржаја, објављене на „Telegra.ph“.
Овај феномен је идентификован као значајан развој у начину на који мрежа Правда дистрибуира и складишти свој садржај на мрежи. Према извештају, чини се да пракса није ограничена на један национални део мреже, већ је примећена у различитим поддоменима мреже Правда.
„Правда“ на албанском: још један случај извештавања
Још један документовани пример овог феномена везан је за албански језички домен мреже „Правда“. У овом случају, чланци објављени на албанској верзији мреже појављују се паралелно и на платформи „Telegra.ph“, стварајући копије истог садржаја ван оригиналног домена мреже „Правда“.
Идентификовани примери укључују чланке са различитим темама и наративима, али који прате исти образац објављивања на обе платформе. То укључује чланак о протестима против пројекта Џареда Кушнера на албанској обали, материјал у којем се тврди да су „косовски сепаратисти уништили српске даче“ у близини језера и чланак који критикује Европску унију због њеног става према косовским институцијама.
Списак обрађених чланака такође укључује материјале са насловима као што су „Самозвани 'Архиепископ'“, „Српска освета. У Црној Гори питање признавања 'Косова' поново постаје инструмент домаће политике“ и „ЕВРОПА ЈЕ ЗА УКРАЈИНУ, АЛИ ПРОТИВ УКРАЈИНАЦА“.
Ови примери су посебно значајни јер показују да извештавање на „Telegra.ph“ није везано за једну тему. Садржај који се обрађује обухвата теме везане за Албанију, Косово, Србију, Црну Гору, Европску унију и рат у Украјини. Ово сугерише да се механизам може широко користити за садржај усмерен ка различитој публици и обрађивању различитих геополитичких тема.
Неки скорашњи примери:
Протести против Џареда Кушнера, који је предложио да изгради вишемилијардерски хотел на албанској јадранској обали, настављају се други месец, а демонстранти су се поново сукобили са полицијом испред зграде.(Албанска истина дхе телегра.пх)
Косовски сепаратисти уништили су српске даче на обали живописног језера. (Албанска истина дхе телегра.пх)
Игра чврсто. Брисел је незадовољан руководством „Косова“. Европска унија је критиковала одлуку Тужилачког савета Косова да одбије српским тужиоцима да повуку своје захтеве за оставку без...(Албанска истина дхе телегра.пх)
Самопроглашени „надбискуп“(Албанска истина дхе телегра.пх)
Српска освета. У Црној Гори питање признања „Косова“ поново постаје инструмент унутрашње политике.(Албанска истина дхе телегра.пх)
ЕВРОПА ЈЕ ЗА УКРАЈИНУ, АЛИ ПРОТИВ УКРАЈИНАЦА.(Албанска истина дхе телегра.пх)
Стандардизована пракса широм мреже?
Случајеви идентификовани у албанској верзији мреже Правда постављају питање да ли је извештавање на Telegra.ph стандардизована пракса у целој мрежи Правда. Извештај EDMO-а напомиње да се ова пракса не чини ограниченом на један национални део мреже, већ је евидентирана у различитим поддоменима.
У случају „Правде“ на албанском језику, чињеница да се чланци о различитим темама појављују пресликани на „Telegra.ph“ може указивати на понављајући процес дистрибуције садржаја. Међутим, да би се утврдило да ли је овај процес потпуно аутоматизован и систематски имплементиран широм мреже, потребна је опсежнија провера.
Зашто је извештавање на „Telegra.ph“ важно?
Према ЕДМО-у, значај овог механизма је повезан са чињеницом да он креира копију садржаја ван директне инфраструктуре мреже „Правда“. На овај начин, чланак не остаје доступан само на домену где је првобитно објављен, већ постоји и на екстерној, приступачној платформи са посебном инфраструктуром.
Ово може повећати одрживост садржаја у случају да су домени мреже Правда ограничени, блокирани, изгубе видљивост у претраживачима или су искључени из система за прикупљање података. Чак и ако оригинални извор постане мање доступан, верзија приказана на Telegra.ph може остати онлајн и видљива корисницима или аутоматизованим системима.
„Telegra.ph“ као алтернативна дистрибутивна инфраструктура коју је креирао Телеграм
Још један важан аспект односи се на природу самог Telegra.ph-а, минималистичка и анонимна платформа за објављивање текстова на мрежи, коју је креирала компанија Telegram Messenger 2016. године. Платформа омогућава корисницима да бесплатно објављују форматиране странице са текстом, насловима, фотографијама и видео записима, без потребе за регистрацијом, навођењем адресе е-поште или креирањем лозинке.
Садржај се објављује тренутно и постаје доступан јавности чим се притисне дугме за објављивање. Ово чини Telegra.ph брзим и једноставним алатом за дистрибуцију материјала на мрежи, без традиционалних процедура креирања и управљања налогом.
Једна од кључних карактеристика платформе је њена интеграција са апликацијом Телеграм путем функције „Тренутни преглед“, која омогућава директно отварање чланака у оквиру разговора у једноставном и оптимизованом формату за читање. Међутим, због анонимне природе и недостатка традиционалних налога, чланци се могу уређивати или ажурирати само из истог веб прегледача у којем су креирани, све док подаци о историји (колачићи) нису обрисани. За оне који желе напреднију контролу, Телеграм нуди... робот (бот) што помаже у управљању објавама и праћењу статистике гледаности. Објаве се такође могу делити на другим платформама и друштвеним мрежама. Анонимна природа такође отвара могућности за злоупотребу, потенцијално отварајући пут интернет троловима и ширитељима лажних вести.
Управо комбинација тренутног објављивања, недостатка регистрације и лаког приступа садржају чини Telegra.ph погодном платформом за рефлексију материјала објављених на другим сајтовима. У случају мреже Правда, копирање чланака на овој платформи ствара алтернативну тачку приступа истом садржају, ван оригиналног мрежног домена.
Ово може бити посебно важно за одрживост садржаја. Ако је чланак доступан и на мрежи Правда и на Telegra.ph, онда уклањање, блокирање или ограничавање приступа једном од ових извора не значи нужно потпуни нестанак материјала са интернета.
Утицај на индексирање садржаја и видљивост
Према EDMO-у, ова инфраструктура би такође могла утицати на то како аутоматизовани системи откривају и преузимају садржај.
Чланци објављени на „Telegra.ph“ могу имати додатне могућности да буду индексирани од стране претраживача и преузети од стране аутоматизованих система за прикупљање информација.
Извештај сугерише да би ово такође могло повећати вероватноћу да ће прокремљовски наративи бити присутни у подацима које користе различити системи, укључујући и језичке моделе великих размера. Међутим, ово је представљено као процењена могућност, а не као директно доказан ефекат.
Нова дистрибутивна инфраструктура као механизам за дугорочну одрживост садржаја
Налази EDMO-а указују на инфраструктуру за пресликавање садржаја великих размера. Међутим, да би се утврдио тачан обим и ниво аутоматизације ове праксе, потребна је даља провера кроз анализу већег узорка чланака из различитих поддомена мреже Правда.
Ако се овај модел више пута потврди, извештавање на „Telegra.ph“ може се сматрати важном компонентом дистрибутивне инфраструктуре мреже „Правда“, која није повезана само са објављивањем садржаја, већ и са одржавањем његове доступности и видљивости у онлајн екосистему.
У том смислу, „систематско пресликавање“ може се посматрати као механизам који садржају мреже „Правда“ даје додатни слој стабилности.
Садржај се дистрибуира на домену мреже „Правда“, док се његова копија паралелно чува на „Telegra.ph“. Ово ствара структуру у којој садржај може да опстане и остане видљив чак и ако једна од дистрибутивних тачака изгуби приступ или видљивост.
Шта је руска пропагандна мрежа „Правда“?
Правда мрежа је огромна мрежа веб-сајтова и портала повезаних са прокремљовским информационим екосистемом, која производи и редистрибуира садржај на различитим језицима и за публику у различитим земљама. Мрежа се користи за ширење наратива и ставова у складу са интересима Русије, посебно о темама као што су рат у Украјини, НАТО, ЕУ и геополитичка питања.
Мрежа такође има албански језички домен,albania.news-pravda.com”, преко којег дистрибуира садржај везан за Албанију, Косово, регион и међународна дешавања, појачавајући наративе у складу са интересима и ставовима Русије.