Кроз наслов чланка објављеног 10. септембра у руском медију „Спутњик„На српском се тврди да је у Приштини у току „опасан експеримент“ и „велика чистка“ против Срба.“
Чланак „Спутњика“ односи се на дешавања на конститутивној седници косовске скупштине, где је представник српске листе, Славко Симић, предложио Игора Симића за заменика председника скупштине „у име српског народа“.
Након овога, уследиле су реакције у вези са употребом термина „српски народ“ у односу на „српску заједницу“ (видети овде чланак из REL-а).
У чланку Спутњика, српски политиколог Александар Ђикић тврди да је употреба термина „српска заједница“ део процеса који је, према његовим речима, започео после рата и има за циљ да ускрати Србима на Косову статус „аутохтоног народа“. Он каже да термин „српска заједница“ током година користе и невладине организације и српски политичари који су учествовали у косовским институцијама. Према Ђикићу, ова терминологија се континуирано користи и сада се политички експлоатише.
Ђикић даље тврди да би употреба термина „заједница“, уместо „народ“, могла довести до ускраћивања статуса и права Срба на Косову. Он то назива „политичком игром“ и „опасним политичким експериментом“, позивајући српске власти да покрену ово питање пред међународним факторима. Међутим, то су Ђикићеве процене и тврдње, док чланак не представља никакве конкретне доказе који доказују да је у току „велико чишћење“ Срба.
Чланак „Спутњик„Касније су то објавили и српски медији.“Наслови.нет"И"Васељенска.нет".
Шта није у реду?
Иако се чланак односи на стварни догађај у Скупштини Косова и на Ђикићеве изјаве о употреби термина „српски народ“, наслов се не поклапа са садржајем текста. Садржај не представља никакав конкретан процес „великог чишћења“ и Ђикић не користи термин „етничко чишћење“. Наслов, кроз ову формулацију, представља као конкретан и актуелан процес оно што је у чланку представљено као политичко тумачење изјаве и употребе термина.
Ова формулација је део ширег наратива који доследно представља ситуацију Срба на Косову као организовани процес протеривања, брисања или губитка њихових права.
Руско-српски наратив о „етничком чишћењу“ Срба на Косову
Ово није први пут да се политички или институционални развој догађаја на Косову представља као део наводног процеса „чишћења“ Срба. У фебруару 2026. године, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, након избора на Косову одржаних 28. децембра 2025. године, тврдио је да власти у Приштини интензивирају оно што називају „чишћењем“ Косова од српског становништва. У том случају, постизборни догађаји, питање посланичког места и спровођење закона о странцима и возилима представљени су као део намерног процеса против Срба. Hibrid.info је проценио да нема доказа да су ови догађаји представљали део државне кампање протеривања Срба.
Сличну нарацију промовисали су и други руски званичници. У августу 2026. руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко, тврдила је да Русија чини све да спречи „етничко чишћење“ Срба на Косову. У истом периоду, Захарова је описала ситуацију Срба као „катастрофалну“ и тврдила да се над њима спроводи „систематски и намерни терор“. Ове изјаве су биле повезане са различитим дешавањима на Косову, укључујући хапшења, питања имовине и промене у присуству КФОР-а, представљајући их као део ширег процеса против српске заједнице.
Сличне тврдње су се појавиле и у Руски канали на Телеграму, где је коришћена фраза „тихо етничко чишћење“ Срба на Косову. Тако су у различитим случајевима специфични политички, административни или безбедносни догађаји обједињени у јединствен наратив, према којем су Срби на Косову представљени као објекат организоване политике протеривања или елиминације из јавног и институционалног простора.
У овом контексту, изјаве Александра Ђикића и наслов чланка „Спутњика“ доприносе већ понављајућем наративу.
Чињенице
Тврдњу о „великом чишћењу“ Срба на Косову не поткрепљују извештаји међународних мисија које прате ситуацију у земљи.
Извештаји о УНМИК-до и ОЕБС-документују међуетничке инциденте, безбедносне проблеме, питања која погађају српску заједницу и забринутост у вези са правима заједнице, али не описују ситуацију као процес „етничко чишћење“ Срба.