Сага манастира Дечани око власништва над 24 хектара земљишта око његових црквених зграда је окончана. Дана 20. марта, Епархија рашко-призренска СПЦ на Косову потврдила је да је манастир Дечани регистровао 24 хектара земљишта на своје име у Централном катастру Косова, у Приштини.
Премијер Аљбин Курти је 13. марта затражио од Косовске катастарске агенције да региструје имовину на име манастира. Захтев владе стигао је са око 8 година закашњења, након што је Уставни суд 26. маја 2016. године пресудио у корист манастира за спорних 24 хектара.
Али шта је довело до ове пресуде Уставног суда?
Европска иницијатива за стабилност (ESI), међународна организација, пре неколико дана објавила је извештај у вези са спорним питањем имовине манастира Дечани, позивајући владу Косова да спроведе пресуду Уставног суда.
Тај извештај је такође пружио детаље о 24 хектара које полаже право православно свештенство.
„Већи део овог земљишта је одавно регистрован у катастру као власништво манастира Дечани. Али 24 парцеле – оне које обухватају поље (А) и шуму (Б), као и четири мале парцеле земље у средишту града Дечана – регистроване су у катастру на име манастира почетком 1998. године, након што му их је крајем 1997. године поклонила држава Србија“, наводи се, између осталог, у извештају.
(како читати горњу фотографију, према ESI: Црвена линија приказује земљиште које манастир сматра својим власништвом, око цркве и главних зграда. Ово земљиште је део Специјално заштићеног подручја (СПП), дефинисаног и утврђеног косовским законодавством за заштиту споменика и локалитета од посебног значаја за мањине. Подручје се протеже изван црвене линије. Унутар црвене линије, жуте линије означавају два спорна поседа. Један је поље (А). Други је шума (Б). Оне чине 24 хектара. Постоје и мале парцеле земље (означене црвеном и жутом бојом у доњем десном углу) у средини града Дечана).
24 парцеле које су поклоњене манастиру 1997. године, према ЕСИ-ју, које су све имале одговарајуће бројеве парцела. Ова некретнина је у то време била у власништву друштвених предузећа „АПИКО“ и „Илирија“, једно хотел, а друго фабрика меда.
Стога су, након завршетка рата, 2000. године, две предметне компаније пред Општинским судом тврдиле да им се ове парцеле врате, јер су у катастру биле заведене као њихова имовина.
Општински суд у Дечанима је у јуну 2002. године пресудио да је донација 24 парцеле земље од стране државе Србиј манастиру представљала кршење имовинских права. Наложио је да се ове парцеле поново региструју у катастру на име друштвених предузећа. И управо се то и догодило.
Међутим, ова одлука је била само почетак дуге правне битке.
Суд у Пећи је 2005. године поништио одлуку из 2002. године. Упркос извршним одлукама УНМИК-а из 2008. године, којима је захтевано да се 24 спорне парцеле региструју на име манастира Дечани, ситуација на терену се није променила.
Затим је у мају 2009. године, УНМИК, кога је представљала Косовска поверилачка агенција (КТА), надлежна за сва друштвена предузећа и њихову имовину, предложио решење за манастир Дечане Врховном суду Косова.
Идеја је била да УНМИК/КТА, у име два друштвена предузећа која је правно заступала, пренесе манастиру 20 од ових 24 спорне парцеле земље (њива А и шума Б). Заузврат, манастир би се одрекао својих права на четири парцеле у граду Дечани.
Отац Сава Јанић, игуман манастира Дечани, изјаснио се у корист овог споразума.
Међутим, то није био крај правне битке. Током наредних година, адвокати који су заступали друштвена предузећа, Агенцију за приватизацију Косова и општину Дечани оспорили су ово, тврдећи да УНМИК/КТА немају право да закључе такав споразум.
Међутим, у марту 2009. године, Врховни суд је пресудио да УНМИК/КТА има „јединствено право да заступа интересе [друштвених] предузећа“.
У јулу 2010. године, жалбено веће Врховног суда Косова поново је потврдило да УНМИК/КТА има „једини правни став“ у овом питању.
У децембру 2011. године, Врховни суд је још једном прогласио да је одлука о правном положају УНМИК-а/КТА „коначна и стога обавезујућа и више није предмет спора“.
Дана 27. децембра 2012. године, Врховни суд је још једном пресудио да је ово питање сада решено и да се више не може оспоравати. Предвидљивост и правна сигурност захтевали су да се коначне одлуке више не оспоравају, без обзира на то да ли су биле „тачне или не“.
Године 2015, ова одлука је поново оспорена пред Врховним судом, што је довело до поновног отварања случаја и његовог ванредног обрта, поништавања претходних пресуда. Тада је случај Дечан стигао до Уставног суда, од кога је затражено да коначно реши питање 2016. године.
Али, супротно ономе што се тврди у јавности, није Уставни суд одлучио да 24 хектара припадају манастиру Дечани. Након тога, и премијер Курти и други противници признавања власништва манастира Дечани над 24 хектара земље приписали су ову одлуку Уставном суду. Судије овог суда су годинама биле мете онлајн напада и говора мржње.
Међутим, Уставни суд није позван да одлучи да ли тих 24 хектара припадају манастиру Дечани, већ да преиспита одлуку Врховног суда.
Сходно томе, Уставни суд потврђено да је одлука Врховног суда из децембра 2012. године „коначна и обавезујућа и као таква res judicata“, али није дала мишљење о томе да ли је одлука правична или не. Сходно томе, из ове пресуде није остао правни простор за оспоравање овог питања.
Ниједна влада, нити општина Дечани, нису имале вољу да спроведу пресуду Уставног суда.
Од пресуде Уставног суда о имовини манастира Дечани, међународна заједница је константно позивала на спровођење те одлуке.
Тадашњи председник Хашим Тачи је 2016. године изјавио да је одлука Уставног суда у вези са црквеном имовином у Дечанима заснована на државном уставу и Европској конвенцији о људским правима.
„Косово је правна држава у којој се поштују судске одлуке. Имовина је неотуђива, без обзира на то ко је власник.“ Тачи је тада рекао.
Чак и премијер тог времена, Иса Мустафа се изјаснио за спровођење пресуде Уставног суда о имовини манастира Дечани.
„До сада нисмо имали случај да је одлука Уставног суда била оспоравана, иако нам се понекад те одлуке нису допадале. Одлука суда мора се поштовати, јер је то одлука највишег органа који тумачи Устав земље и не би требало да доводимо у питање спровођење одлуке Уставног суда.“ Мустафа је изјавио.
Међутим, општина Дечани је била против тога. Њен градоначелник, Башким Рамосај, је 2019. године изјавио да „неће спровести ову одлуку“ чак и ако га то кошта места градоначелника. Рамосај је чак рекао да за ово инсистирање има подршку шефа своје странке, ААК, тадашњег премијера Рамуша Харадинаја.
Покрет „Ветевендосје“ такође се сложио са општином Дечани. Ова странка је оценила да одлука Уставног суда легитимише „фашистичку, колонизаторску и геноцидну политику“ Србије према косовским Албанцима.
„Изненађујуће је како високе институције попут Уставног суда доносе одлуку којом легитимишу одлуке режима који је у то време цео свет сматрао криминалним и геноцидним режимом. LVV је тада рекао.
Чак је и њен лидер, сада премијер Албин Курти, рекао да је 24 хектара манастиру Дечани поклонио режим Слободана Милошевића. Рекао је да свештеници овог манастира немају потребу за толико хектара.
„Дечански манастир има своје двориште и слажем се да треба да буде онолико земље колико је свештеницима потребно за живот и рад тамо, али то не би требало да буде на штету локалног становништва. Тим свештеницима су потребна 3 хектара, 4 и тако даље, али зашто им је потребно хиљаду хектара, шта ће ти свештеници тамо радити? То је превише за врло мало људи који тамо живе и бораве.“
„Позивам дечанске свештенике да одустану од својих захтева за земљиштем и имовином. Ово уопште није верски захтев и онај који се састоји од божанског. Проблем ових 24 хектара има своју историју. Прво са одлукама Милошевићевог режима 1993. и 97. године, а друго са извршним одлукама УНМИК-а. Веровали смо да ћемо након проглашења независности имати прекид ове неправде и њено искорењивање, а не њено присиљавање, као што је био случај у Врховном суду, али можда је то разлика између независности са самоопредељењем и без самоопредељења“, Курти је рекао 2013. године у Скупштини Косова.
Курти је изгледа коначно схватио да је имовина, међутим, потребна свештеницима овог манастира.
То је зато што је 13. марта 2024. године премијер Аљбин Курти, на редовној седници свог кабинета, изјавио је да је затражио од Косовске катастарске агенције „да спроведе одлуку Уставног суда“.
„Након обимног процеса састанака, посета и комуникације, постало нам је јасно да су од многих услова које смо имали за чланство у Савету Европе, неки испуњени, а неки су наведени као питања која нису хитна, али један остаје и неће бити уклоњен: спровођење одлуке Уставног суда о питању везаном за манастир Дечани.“
„Као премијер Републике Косово, не свиђа нам се та чудна и неправедна одлука, а у међувремену постоје и други нерешени судски процеси по овом питању, док ми као влада више немамо законска и судска средства да поништимо одлуку Уставног суда. Никада нећу променити свој став о овој штетној одлуци.“
Иако је поступак премијера Куртија критиковала опозиција, посебно имајући у виду противљење које је имао овој пресуди док је био у опозицији, Међународна заједница је то позитивно оценила.
Аналитички чланак од Агон Османи