Извештавање о предизборној кампањи за парламентарне изборе на Косову од стране медија као што су Информатор, Курир дхе Политика, и српских званичника током периода од 10. маја до 4. јуна, карактерише заједнички оквир који представља изборни процес углавном кроз логику кризе, етничког сукоба и институционалне неизвесности. У око 50 анализираних чланака, избори се не третирају као демократско такмичење, већ као процес под утицајем „институционалног терора“, „милитаризације“ и „изборног инжењеринга“. Деловања косовских институција тумаче се као део организоване стратегије против српске заједнице, укључујући хапшења, промене у изборним комисијама и коришћење гласова дијаспоре као сумњивог механизма манипулације.
Паралелно са тим, наратив ових извора је изграђен око снажне политичке и етничке поларизације, где се одређене личности попут Ненада Рашића, вршиоца дужности министра за заједнице и повратак, приказују као инструмент званичне Приштине за слабљење српског представљања, док се Српска листа представља као једини механизам српског политичког јединства. У овом оквиру, дешавања на северу Косова, укључујући преузимање инфраструктуре и повећање безбедносних капацитета, тумаче се као део ширег пројекта демографских и политичких промена, док се избори представљају као егзистенцијална конфронтација за политички опстанак Срба и тест утицаја Београда на терену.
„Институционални терор“ и „репресија над Србима“ као средство кампање
Један од главних наратива које су промовисали српски званичници током предизборне кампање јесте тврдња да вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти, користи државне институције и полицијске акције како би извршио притисак на српску заједницу и добио политичку подршку албанског бирачког тела. У том контексту, председник Србије, Александар Вучић, изјавио је да Срби на Косову чекају „много проблема“, тврдећи да је преузимање јавних објеката на северу, укључујући железничке станице у Звечану и Лепосавићу, део Куртијеве „изборне стратегије“„. Истовремено, Вучић је позвао Србе на Косову да гласају на ванредним парламентарним изборима 7. јуна. гласајте за Српску листу, представљајући овај ентитет као јединог легитимног представника интереса српске заједнице.
Ову нарацију су потврдили и други српски званичници, који су хапшења директора здравствених и образовних установа у Грачаници представили као репресивне чинове против српске заједнице. Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, описао је њихово притварање као „отмицу“, тврдећи да је Курти „намерно изазива кризе како би надокнадио недостатак економских резултата„. У истом духу, Игор Симић је описао притвор директора као „организовани институционални терор“ над Србима, док је Милош Вучевић, лидер српске напредне странке, ове поступке описао као кршење основних цивилизованих норми и наставак политичког и физичког насиља над српском заједницом. позивајући на подршку Српској листи ради заштите српских интересаГенерално, наратив има за циљ да представи косовску владу као репресивни режим који користи државне институције за изборну корист, док истовремено мобилише српско бирачко тело око српске листе као одговор на овај наводни притисак.
„Манипулација изборима“ и „изборни инжењеринг“
Још један наратив који понављају српски званичници и медији јесте тврдња да се изборни процес на Косову манипулише кроз институционалне механизме и гласање дијаспоре, са циљем фаворизовања владајуће странке и слабљења политичке заступљености Срба. Према овом наративу, косовска влада и изборне институције покушавају да „преведу“ или искриве политичку вољу српске заједнице кроз административне промене и контролу изборног процеса. У том контексту, Данијела Вујичић, председница Парламентарне комисије за Косово, оптужила је Централну изборну комисију (ЦИК) да је смањила број чланова изборних комисија које је предложила Српска листа са 38 на 14, тврдећи да је циљ ове акције... да се ограничи надзор над процесом гласања и створи простор за манипулације.
Ову нарацију су такође појачали српски медији, посебно „Informer.rs“, који је промовисао тврдње да је косовски премијер Аљбин Курти, је „купио“ изборну подршку путем регистрације бирача ван Косова, описујући дијаспору као „главни резервоар“ гласова за покрет Самоопредељење. У истом смислу, Милован Дрецун, председник Одбора за одбрану Скупштине Републике Србије, тврдио је да Курти се ослања на дијаспору јер ти гласачи не доживљавају директно економске и социјалне изазове грађана који живе на Косову., као што су незапосленост или низак животни стандард. Генерално, наратив има за циљ да поткопа поверење у интегритет изборног процеса и да представи потенцијалне резултате избора као производ изборног инжењеринга, а не као слободну вољу бирача.
Оцрњивање Ненада Рашића као „слуге“ Приштине
Централни наратив у српском политичком дискурсу је представљање политичког представника Срба у косовским институцијама, Ненада Рашића, као личности блиске косовској влади и као алата премијера Аљбина Куртија да утиче на заступљеност српске заједнице, посебно у вези са резервисаним местима у институцијама. У том контексту, директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, Петар Петковић, описао је Рашића као „нултог моралисту“. оптужујући га за сарадњу са приштинским институцијама и за поступке који, према његовим речима, циљ је да се „застраше српски бирачи и ослаби Српска листа“".
У истом духу, представници српске листе продубили су ову нарацију представљајући Рашића као фактор раздора унутар српске заједнице. Далибор Јевтић је изјавио да покушава створити страх међу Србима како би се обезбедила лична политичка подршка кроз институционалне процесеУ међувремену, Игор Симић је тврдио да су спискови повезани са Рашићем садржали „псеудо-Србе“, укључујући Бошњаке и Црногорце, износећи оптужбе да би то могло довести до промена политичког идентитета српске заједнице, укључујући тврдње о угрожавању српског језика или државних оријентација. Генерално, овај наратив има за циљ да делегитимише Рашића као политичког представника и представи га као инструмент утицаја званичне Приштине на представљање Срба на Косову.
Позив на српско јединство под „једним бајраком (заставом)“
Као одговор на политичка дешавања и перципиране тензије на Косову, српски политички дискурс снажно промовише наратив о потпуном националном јединству Срба под јединственим политичким представништвом, које се идентификује са Српском листом. Овај приступ представља изборно уједињење као неопходност за заштиту националних интереса и суочавање са, како се каже, ризиком од „колефа институција“ српске заједнице на Косову. У том смислу, Данијела Николић Председница Одбора за Косово у Скупштини Србије и градоначелник Зубин Потока, Драгиша Миловић, позвао је грађане Србије да се уједине „под једном заставом“ на изборима 7. јуна, представљајући то као одбрамбени механизам од политичких и институционалних притисака.
У истом духу, Далибор Јевтић је изборе описао као „референдум“ о опстанку српске заједнице. и, како је он то протумачио, ексклузивну политику премијера Аљбина Куртија. У међувремену, директор Поште Србије, Зоран Анђелковић, нагласио је да ће јединство Срба служити као политичка порука Приштини да веза са Београдом остаје непромењена и непрекинутаГенерално, ова нарација представља изборну кохезију као стратешки инструмент за одржавање политичког и институционалног утицаја српске заједнице на Косову.
Милитаризација и пројекат „истребљења Срба“
Једна од најоштријих наратива у српском политичком дискурсу представља јачање безбедносних капацитета на Косову као део пројекта „искорењивања“ Срба са њихових територија. У том контексту, званичник српске обавештајне службе БИА (Безбедносно-информативна агенција), Реља Жељски, говорио је о ономе што он назива Куртијев пројекат искорењивања косовских Срба, тврдећи да постоји систематска стратегија за слабљење српског присуства. У истом духу, пензионисани пуковник Илија Кајтез тумачи наоружавање Косова и ширење безбедносних структура као оријентисано ка „етничко чишћење“, док Вељко Одаловић оптужује косовске институције за коришћење „тајне листе“ и процеси покренути као механизам притиска на Србе.
Ова нарација је такође појачана на политичком нивоу, где личности попут Петра Петковића тумаче милитаризацију и хапшења као изборне акције премијера Аљбина Куртија уочи избораСлично томе, Игор Симић описује распоређивање безбедносних снага и преузимање инфраструктуре на северу као „изборна парада“ усмерених на ограничавање српског утицаја у изборном процесу. Генерално, ове тврдње представљају развој безбедносних капацитета као део политичке стратегије усмерене против српског присуства и утицаја на Косову.