Неки српски медији су рушење 11 зграда у области Ујманског језера, у општини Зубин Поток, представили као акцију косовских институција усмерену против српске заједнице. У њиховим извештајима, акција је описана фразама као што су „протеривање Срба“, „рушење српске имовине“ и „Куртијев терор“.
Тврдње српских медија и званичника
Према извештајима, јавно предузеће „Ибер-Лепенац“ почело је рушење десетак зграда у селу Чечева, на обали језера Ујман, на територији општине Зубин Поток.
Неки српски медији су рушење 11 зграда у области Ујманског језера, у општини Зубин Поток, представили као акцију косовских институција усмерену против српске заједнице. У њиховим извештајима, акција је описана фразама као што су „протеривање Срба“, „рушење српске имовине“ и „Куртијев терор“.
Српски медиј Новости објавио је наслов у којем тврди да је „тешким машинама и дугим топовима протерују Србе„, док је акција описана као акција „Куртијевих слугу“. Политика је случај представила под насловом „Курти је почео да руши српску имовину багерима“, док је Спутњик Србија извештавао о „рушење кућа у власништву Срба„, истичући помоћ Косовске полиције.
Сличне наративе су појачане и изјавама српских политичких представника. Игор Симић, из српске листе, затражио је реакцију међународне заједнице, док су председница парламентарног одбора за Косово у Влади Србије Данијела Николић и потпредседник Народне скупштине Јован Јањић оценили да Срби на Косову су изложени сталном притиску и правном насиљу, и да рушење доказује да Аљбин Курти контролише косовске институције.
Политичке изјаве званичника у Србији. Канцеларија за Косово у Влади Републике Србије је описао рушење као „чин безакоња и терора“ и као акцију предузету у знак „освете против Срба“.
Ове тврдње су се такође нашле на насловним странама новина.Новости" и "Политика„у среду (22. јула).“
На овај начин, акција рушења зграда је представљена као део шире политике косовских институција да уклоне Србе са севера земље.
Шта се зна о рушењу зграда у Ујману?
Косовске институције су 21. јула 2026. године започеле рушење 11 објеката на обали језера Ујман, у општини Зубин Поток. Акцију је спровео Инспекторат Министарства животне средине, просторног планирања и инфраструктуре, уз помоћ Косовске полиције. Према наводима полиције, акција је протекла без инцидената.
Према Јавно хидроекономско предузеће "Ибар-Лепенци", Објекти су изграђени без дозволе на земљишту којим је управљала ова компанија. Његов директор, Фарук Мујка, изјавио је да је од власника 3. јула затражено да напусте зграде и да је, након истека рока, Инспекторат почео са спровођењем одлуке о њиховом рушењу. Према његовим речима, већина зграда је изграђена током 2019–2020. године.
Међутим, случај није без контроверзи. Власници зграда, углавном Срби са севера Косова, тврде да поседују документацију за коришћење земљишта и да је питање имовине још увек на суду. Затражили су обуставу рушења и жалили су се Омбудсману и Основном суду у Митровици. Адвокат власника тврди да не постоји законски основ за рушење пре завршетка судског поступка.
Међутим, случај није без контроверзи. Власници зграда, углавном Срби са севера Косова, тврде да поседују документацију за коришћење земљишта и да је питање имовине још увек на суду. Затражили су обуставу рушења и жалили су се Омбудсману и Основном суду у Митровици. Адвокат власника тврди да не постоји законски основ за рушење пре завршетка судског поступка.
Пра, доступне чињенице указују на то да постоји правни и имовинско-правни спор између институција и власника зграда.
Наратив који повезује случај са „етничким чишћењем“
Генерално, извештавање неких српских медија прати познати наративни образац: акција локалних институција представља се као део шире политике „протеривања Срба“ са Косова. Кроз наслове попут „протерују Србе“, „Курти са багерима је почео да руши српску имовину“ и формулације које описују акцију као „терор“ или „освету“, конкретан случај се ставља у оквир ширег наратива да косовске институције спроводе систематску политику етничког чишћења против српске заједнице.
Ову нарацију појачавају политичке изјаве званичника у Србији. Канцеларија за Косово у Влади Србије описала је рушење као „чин безакоња и терора“ и као акцију предузету у „освети против Срба“. Такав језик представља случај не као конкретно административно и имовинско питање, већ као део намерне репресивне политике против једне етничке заједнице.
У том смислу, наративи које објављују српски медији могу се описати као етнизација правног и имовинског питања. Они не поричу нужно чињеницу да се зграде руше, већ тумаче догађај кроз оквир који га представља као „напад на Србе“. Овакав начин извештавања може допринети стварању перцепције да је свака акција косовских институција у подручјима са већинским српским становништвом аутоматски етнички мотивисана, остављајући проверу конкретних чињеница, правног статуса имовине и институционалних процедура у другом плану.
Коначно, тврдња да је акција била усмерена против Срба није поткрепљена само чињеницом да су власници објеката Срби. У одсуству таквих доказа, представљање случаја као операције усмерене против „протераних Срба“ представља наративно уоквиривање и политичко тумачење акције која је, према наведеним изворима, повезана са питањима власништва и бесправне градње.