Двадесетседма годишњица Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација поново је изазвала оптужбе за кршење „међународног права“ против Србије.
Високи званичници у Србији наговестили су да Србија сматра резолуцију главним документом на основу којег тврди да јој је дат правни основ за тврдњу да је Косово део Србије.
Такође тврде да постоје „двоструки стандарди“ у поштовању међународног права. Овом тврдњом званичници желе да представе Србију као страну која захтева поштовање резолуција УН.
Овим изјавама, званичници понављају став Србије у вези са непризнавањем Косова као државе.
Директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, Петар Петковић, 10. јуна, у интервјуу за „ТВ Прва“, рекао је да је Резолуција 1244 „ризница“ Србије и да на њој треба инсистирати.
Обавештење о ЗКСУ вези са Петковићевом изјавом:
„Директор Канцеларије за Косово и Метохију, Петар Петковић, изјавио је данас, поводом годишњице усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН, којом је потврђен суверенитет и територијални интегритет тадашње Југославије и њене наследнице Србије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, да је то наше дело на којем морамо инсистирати и придржавати се међународног права, принципа и норми Уједињених нација.“
Он је за „ТВ Прва“ рекао да смо мала држава по територији, али да се морамо придржавати ових принципа, јер упркос ситуацији у свету где „моћ није Божја воља“, морамо се придржавати овог курса, јер ће бити приморани да се врате поретку међународног права.
„Ово је једини начин да свет опстане“, нагласио је Петковић.
И министар спољних послова Србије, Марко Ђурић, тврди да је дошло до континуираног кршења резолуције и селективног поштовања одлука Савета безбедности УН.
пошта Ђурића у X 10. јуна:
„Континуирано кршење ове резолуције озбиљно је поткопало права наших грађана који живе у аутономној покрајини Косово и Метохија, као и оних који живе у Републици Србији у целини. Посебно је важно данас подсетити све да међународно право не може бити ствар избора или политичке погодности. Када се селективно поштују обавезујуће одлуке Савета безбедности УН, то не само да слаби позицију Србије, већ и нарушава поверење у цео међународни поредак. Право које се не примењује једнако на све престаје да буде право. Бранећи свој став, Србија брани универзалне вредности.“
Таквим изјавама се косовско питање жели представити као политички нерешено, већ као отворено међународно питање, са Резолуцијом 1244 као правном основом.
Изјаве српских званичника објављене су у неколико медија на српском језику (видети овде, овде, овде дхе овде).
Hibrid.info се такође у прошлости бавио тврдњама српских званичника у вези са Резолуцијом 1244 (видети овде)
Како је настала Резолуција 1244 и шта она садржи?
Почетком јуна 1999. године потписан је Војно-технички споразум у Куманову између НАТО-а и Југославије, као резултат континуираног војног притиска НАТО-а на снаге Савезне Републике Југославије и погоршања хуманитарне ситуације на Косову, са циљем заустављања бомбардовања и окончања сукоба. Овим споразумом је предвиђено потпуно повлачење српских војних, полицијских и паравојних снага са Косова, као и успостављање међународног војног присуства предвођеног НАТО-ом (КФОР) ради гарантовања безбедности и повратка избеглица.
То је отворило пут за усвајање Резолуција 1244Ова резолуција, коју је 10. јуна 1999. године усвојио Савет безбедности УН, не дефинише Косово као део „српске државности“, већ привремено признаје формални суверенитет СРЈ (тадашње Србије и Црне Горе), док успоставља међународну администрацију УН на Косову (УНМИК) и мировних снага НАТО-а (КФОР) и предвиђа политички процес за одређивање коначног статуса Косова, што имплицира да статус у то време није био трајан (видети овде).
Дана 17. фебруара 2008. године, Скупштина Косова прогласила је Косово независном државом. Декларацију о независности оспорила је Србија. Међутим, 2010. године, Међународни суд правде (МСП) пресудио је да декларација о независности Косова није прекршила међународно право, јер „није прекршила ниједно опште правило међународног права, нити Резолуцију 1244, нити привремени уставни оквир УНМИК-а“ (видети овде).