Упркос супротстављеним политичким ставовима, два председничка кандидата у САД, Доналд Трамп и Џо Бајден, уједињени су у једном кораку – промени начина на који функционишу платформе друштвених медија.
Систем који је усвојила Немачка све се више разматра као добра опција за примену широм света.
Немачки закон, познат као NetzDG, имитиран је и у Турској, Русији и Бразилу, као и у више од 20 других влада, укључујући Уједињено Краљевство.
Прошло је више од 3 године откако је Немачка усвојила закон NetzDG, који регулише друштвене мреже, а многе земље широм света га виде као пример који служи за забрану говора мржње и лажних вести које се шире на овим онлајн платформама.
Према подацима данске организације „Justicia“, најмање 25 земаља широм света озбиљно разматра усвајање или чак имплементацију закона и прописа сличних NetzDG-у.
Али како је NetzDG утицао и да ли је донео промене?
Све је почело мигрантском кризом 2015. године. Немачка је отворила врата хиљадама избеглица. Као резултат тога, у наредним месецима дошло је до повећања говора мржње против имиграната на друштвеним мрежама, због чега је немачка влада била приморана да уведе овај оштри закон.
Овим законом је предвиђено да су све платформе друштвених медија, на којима је објављивање дозвољено, обавезне да одмах интервенишу ако приме пријаве од корисника да је на њима објављен садржај са говором мржње. Ако не уклоне такав садржај, према Закону, ове платформе ће бити кажњене са највише 45 милиона фунти. Такође су обавезне да саставе шестомесечни извештај у којем се наводе детаљи о случајевима штетног садржаја на платформама.
Ефекат овог закона је примећен након 3 дана. Први случајеви који су имали користи од овог закона су часописи, попут немачког сатиричног часописа „Титаник“, и модни инфлуенсери. Међутим, они се жале да су ефекти приметнији само на неким друштвеним мрежама као што су Фејсбук или Твитер, али не и на ТикТоку или другим.
ББЦ је припремио хронику која пружа опширнији опис ове теме.