Сумњиви портал „ingazetaa.com“ објавио је чланак у којем се наводи да Немачкој хитно требају радници са Косова, који је подељен на Фејсбук страници „Газете“.
Након верификације од стране хибрид.инфо, испоставило се да овај чланак има лажан наслов, док је садржај састављен од старих вести које су објављене 18. децембра прошле године.
У чланку се наводи да је Немачка од марта 2020. године обећала бројне олакшице за оне који желе да имигрирају у ту земљу.
Део текста објављеног на сумњивом порталу ingazetaa.com:
Немачкој у кризи хитно требају радници са Косова, ево које су професије тражене
Од послератног периода, преферирано место за живот и рад Косовара била је Немачка, и до сада су Косовари чекали и до две године на радну визу да би отишли у Немачку и тамо наставили свој живот, али од марта 2020. године биће много погодности.
Савезна влада Немачке, заједно са пословном заједницом, потписала је документ како би Закон о имиграцији ускоро могао да ступи на снагу, јер жели да привуче стручњаке из земаља ван Европске уније.
Линк до чланка објављеног на ingazetaa.com:
Испод можете пронаћи линкове ка оригиналном чланку објављеном у реалном времену од стране неколико онлајн медија:
https://frontonline.net/gjermania-nevoje-urgjente-per-punetore-nga-kosova/
анализирати:
Чланак који је објавио „ingazetaa.com“ садржи лажан наслов, док је вест стара. Такође, текст не појашњава која су занимања тражена у Немачкој, како се тврди у наслову. Након провере од стране hibrid.info, овај чланак је категорисан као „дезинформација“ и „кликбејт“.
Образложење:
Дезинформације – Оцена „дезинформације“ се даје медијским извештавањима која садрже „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитог садржаја. Ова оцена ће се односити и на извештаје који имају погрешне атрибуције или наслове који не одражавају текст у смислу тачности информација.
Кликбејт – „Кликбејт“ су они текстови чији наслов нема основу у садржају следећег текста. Такви текстови и чланци имају за циљ да привуку пажњу читаоца или чак потрошача сензационалним насловом обећавајући садржај који заправо не постоји и креирани су углавном из финансијског интереса, односно због повећане читљивости. Дакле, ова врста текста је намењена само кликовима, што се може претворити у профит за произвођача садржаја.