Платформа за проверу чињеница Hibrid.info, део организације „Акција за демократско друштво“ (ADS), објавила је свој трећи годишњи извештај о стању информационог нереда на Косову.
Извештај, који је подржала Национална фондација за демократију (NED), има за циљ да одрази ситуацију ширења дезинформација на Косову у периоду од јула 2024. до јуна 2025. године, на албанском и другим језицима за Косово и околину, на основу емпиријских података прикупљених свакодневним праћењем платформе.
Festim Rizanaj, истраживач на Hibrid.info, представио је налазе извештаја, који се састоји од три кључна дела: анализе дезинформација на албанском и другим језицима (српском, енглеском и другим), провере изјава и обећања јавних званичника и поређења података извештаја са претходним годишњим периодом (јул 2023 - јун 2024).
Овај извештај је идентификовао различите категорије дезинформативног садржаја. Истраживач Ризанај је рекао да су на албанском језику најчешће биле „лажне вести“ (25%), „дезинформације“ и „преваре“ (по 15%), док је „кликбејт“ чинио 11%. Према његовим речима, ови садржаји су се значајно повећали током парламентарних избора 9. фебруара 2025. године.
У међувремену, налази извештаја показују да дезинформативни садржај на српском језику доминирају „теорије завере“ (34%) и „дезинформације“ (17%), усмерене на безбедносне и политичке теме, посебно на дешавања на северу Косова и парламентарне изборе.
Истраживач Ризанај је открио да је 74% дезинформативног садржаја на албанском језику дистрибуирано на друштвеним мрежама, углавном на Фејсбуку и ТикТоку, потврђујући да су ове платформе главне изворе дезинформација. С друге стране, рекао је да је 65% садржаја на српском језику дистрибуирано на традиционалним медијима, при чему је Телеграм најкоришћенија друштвена мрежа у овом сегменту (43%).
Према налазима извештаја, најчешће циљане теме дезинформација на албанском језику биле су парламентарни избори (18%), наоружавање Косовских безбедносних снага (КСБ) (5%) и трагични догађаји (3%). На српском језику се наводи да се садржај фокусирао на дешавања на северу Косова (18%), изборе (10%), насеља са већинском српском већином и инциденте у каналу Ибар-Лепенац (4%).
Ризанај је, током презентације, најавио да су области које су највише погођене дезинформативним садржајем на албанском језику: политика (45%), безбедност (20%) и друштвене теме (16%). У међувремену, рекао је да је садржај на српском језику фокусиран на политику (38%), безбедност (32%), а делимично и на друштвена и културна питања.
Истраживач Hibrid.info је нагласио да извештај закључује да осетљиви политички периоди и безбедносне теме и даље представљају главне мете актера дезинформација, при чему друштвене мреже остају најкоришћеније средство за ширење овог садржаја на Косову.
О налазима извештаја разговарало се са панелистима: професором на Одсеку за новинарство Универзитета у Приштини, Албаном Зенелијем, председником Удружења косовских новинара (АГК), Џемајлом Реџом и бившим председником Независне медијске комисије (ИМК), Јетоном Мехметијем.
Позивајући се на податке из извештаја који истичу пораст дезинформација на ТикТоку, професор Албан Зенели је оценио да је ова платформа значајно утицала на информациони простор земље. „Значајно је како је ТикТок као платформа преузео косовску публику и последично је преузео и простор за дезинформације, неправду и друге облике информационог поремећаја уопште. То је такође због чињенице да је већина корисника ТикТока на Косову млади људи. Будући да су млади и немају вештине да процене садржај који читају, или прецизније, виде на ТикТоку, ова могућност утицаја облика информационог поремећаја на младе људе постаје већа“, рекао је он.
Процењујући утицај дезинформација, Џемајл Реџа из АГК-а је нагласио да последице превазилазе лажне вести. „Једно од главних разматрања у овом тренутку је наравно да објављивање лажних вести, дезинформација, доводи до великог броја говора мржње, односно до високог нивоа говора мржње против оних који су мете ових дезинформација, а то могу бити различите друштвене категорије. Често су, нажалост, то маргинализоване категорије друштва на Косову, али забрињавајуће, посебно у последњој години за АГК и за новинарску заједницу, јесте то што су и сами новинари, заправо ми, били мета таквих кампања са различитих страница на друштвеним мрежама“, рекао је Реџа.
У међувремену, говорећи о важности регулације медија у спречавању дезинформација, посебно током изборних периода, бивши председник Независне комисије за медије (IMC) Јетон Мехмети је рекао: „Прошле године, док смо били на службеној дужности у Независној комисији за медије, знали смо да ће ова година, 2025., бити изборна година и да је покушај ширења дезинформација, лажних вести веома велики, посебно због чињенице да ће 2025. бити година парламентарних избора, локалних избора, а можда чак и других ванредних избора. Стога смо, заједно са медијима и цивилним друштвом, изградили посебан правилник о обавезама медија током избора како би били коректни, да би извештавали поштено и тачно. И тај правилник, између осталог, помиње елемент који такође има неке критеријуме о анкетама којих се телевизије морају придржавати ако желе да их објаве, с обзиром на то да сте у својој публикацији поменули да су анкете често биле измишљене, наравно путем друштвених мрежа, и да су биле основа дезинформација.“
Остали учесници, укључујући представнике јавних институција, медија, међународних партнера итд., такође су дали важан допринос дискусији о стању информационог нереда на Косову.
Линк до презентације извештаја: https://www.facebook.com/hibridinfo/videos/765353152503218
Преузми овде комплетан извештај на три језика.