Он је написао: Албан Зенели
У борби против дезинформација или лажних вести, објављених на различитим платформама, углавном онлајн, изузетно је неопходно пратити јасну методологију за верификацију и уједињење термина у осуђивању ових појава, како се овај процес не би завршио самом лажи. До сада, на Косову постоји око 3 платформе за осуђивање лажних вести. Ове платформе тренутно користе различите термине, чак често и супротне један другом, за исти садржај. Овај феномен долази као резултат, пре свега, недостатка јасне дефиниције јединствене методологије за откривање и осуђивање онога што је познато као лажни садржај. Ако на тренутак замислимо платформу за проверу чињеница као рибарску мрежу, у зависности од мотива веза и његове учесталости као радну методологију за откривање дезинформативног садржаја, онда ће бити јасно да рибарске „мреже“ платформи на Косову садрже различите везове, који истичу различите „рибе“ или дезинформације.
Ризик од недефинисања јасне методологије процене информација које су сумњиве или неистините излаже сав племенити рад провере чињеница које круже у јавној сфери дискредитацији, што се често дешавало. Стога, у вези са начином откривања лажних вести, предлажем следећу методологију као један од начина који би помогао у овој области. Сваки проверивач чињеница требало би да прође кроз ове кораке како би проверио садржај којим обрађује, бацајући тако „мрежу“ која, по мом мишљењу, најбоље просејава медијски садржај у случају Косова.
1. СУМЊЕУ свим медијским садржајима, посебно сензационалним вестима. Лажне вести имају за циљ стицање економске користи путем кликова, дискредитовање или промоцију јавно-политичких личности, друштвених покрета, компанија и подстицање нетрпељивости између друштвених група путем сензационализма.
2. ПОГЛЕДАЈТЕ ГА Да ли те вести садрже чињенице? Лажне вести обично имају много мишљења и скоро никакве чињенице или искривљене чињенице.
3. ОЦЕНИТЕ ГА да ли се вест односи на одређени извор. Вести које немају директне цитате из извора (изјаве, документи итд.) су вероватније лажне.
4. ПРОВЕРИ ТО да ли портал или страница на друштвеним мрежама имају адресу и имена власника, уредника и новинара. У случају страница, погледајте време када су креиране; обично се странице са лажним вестима креирају на лицу места, тако да немају историју.
5. РАЗМОТРИТИ ОКОЛНОСТИЛажне вести често користе претходне чињенице и стављају их у нове околности. Контекст (околности) догађаја је често много важнији од изјаве или чињенице представљене у вестима.
6. УПОРЕДИ Ако можете да пронађете садржај вести чак и на најозбиљнијим порталима, ако не можете, СУМЊАЈТЕ! У медијској екологији на Косову, међутим, постоји релативно велики број медија који имају професионалне филтере у руковању вестима које још нису објављене, упркос временском притиску.
7. РАЗМОТРИТИ лажне вести чак и ако наслов не одговара тексту, фотографија не илуструје догађај или графика не пружа информације везане за садржај. Често, из различитих разлога, посебно онлајн медији, користе неинформативне наслове, који имају за циљ да пробуде радозналост да кликну на ту вест, исто се може рећи и за употребу фотографија, графике и других упозорења.
8. ПРОВЕРИ ако је портал регистрован код Косовске агенције за регистрацију предузећа. Ако није, СУМЊАЈТЕ! Онлајн медији на Косову нису обавезни да се региструју ни код једне одређене институције. Стога, они који су регистровани код АРБК имају бар име власника и адресу у случају било каквих жалби на садржај.
ARKB линк: https://arbk.rks-gov.net / (унесите назив портала, изаберите „веб портали“ и биће приказани сви регистровани портали)
9. ПРОВЕРИТЕ ако је портал члан Савета за штампу Косова. Ако није, СУМЊА. Савет за штампу Косова је саморегулаторна институција коју су основали представници новина, међутим, пре неколико година отворио је могућност чланства и за портале. Онлајн медији који су регистровани код овог саморегулаторног тела значе да су пристали да поштују етички кодекс који има за циљ извештавање о истини.
Линк ка КСЦ-у: http://presscouncil-ks.org/members/members/
На основу горе наведених корака, створите критички суд о садржају који сте прочитали, гледали или чули. Ово је најтежи корак да постанете проверивач чињеница, у поређењу са свим горе наведеним. Захтева претходну припрему у начину писања вести, односно знање новинара који познаје стандарде медијског извештавања. Захтева познавање околности и дешавања у друштву, функције јавних и приватних институција, као и високе вештине критичког мишљења.
Ово је први део посла сваког проверавача чињеница и узбуњивача. Други део посла је подједнако важан у овом процесу. Извештавање на платформи треба да има јединствене називе или терминологију како јавност не би била збуњена садржајем који чита на различитим платформама за проверу чињеница.
Што се тиче овог дела, наиме осуђивања лажног садржаја, требало би користити класификацију од седам типова коју је направила коалиција организација, академика, медија и технолошких стручњака позната као FirstDraft (линк: https://firstdraftnews.org/about/). Према овој подели коју је написала ауторка Клер Вордл (FirstDraft), називи за различите врсте лажног садржаја су: сатира и пародија, обмањујући/уоквирени садржај, обмањујући садржај, измишљени садржај, лажни линк садржаја, лажне околности, манипулисани садржај.
(Албан Зенели је предавач на Катедри за новинарство Филолошког факултета Универзитета у Приштини. Такође је аутор многих научних публикација у престижним међународним часописима. Зенели је редовни колумниста на hibrid.info).