Више медија на српском језику јуче и данас објавило је чланке у којима се тврди да „Курти тражи рат“, „циљ је на елиминацију и протеривање Срба, а не на споразум“ или да „тражи олују на Косову“.
Српски медији ове тврдње темеље на неуспеху постизања било каквог договора након јучерашњег састанка у Бриселу, у изјавама представника ЕУ Жозепа Бореља и председника Србије Александра Вучића.
Изјаве косовског премијера Аљбина Куртија након састанка у Бриселу не сугеришу да Курти тражи рат или елиминацију Срба, како се тврди у насловима ових медија. У ствари, Курти је изразио спремност за друге састанке овог нивоа.
Линкови ка чланцима објављеним у српским медијима:
https://informer.rs/vesti/politika/751130/kurti-ugrozio-mir-balkanu
Изводи из чланака објављених у српским медијима:
Чак и након скоро осам сати напетих, а понекад и драматичних разговора између представника Београда, Приштине и ЕУ, јуче у Бриселу, због континуираних препрека које је предводио премијер привремених институција у покрајини, Аљбин Курти, апсолутно није постигнут договор у вези са регистарским таблицама.
Одбацивањем свих предлога, Курти је само потврдио сумње да му је циљ изазивање сукоба и протеривање српског народа са Косова и Метохије.
Према незваничним проценама из круга европских званичника, Курти је јуче показао да покушава на сваки начин да изазове сукобе. Практично, као што је и упозорено, луди премијер привремених институција Приштине прижељкује нову „олују“ на Косову.
Тврдње српских медија засноване су на изјавама председника Србије Александра Вучића и високе представнице ЕУ. Председник Вучић у својој изјави није повукао паралеле са тврдњом премијера Куртија о рату, елиминацији или протеривању Срба.
„Суочавамо се са несаним ноћима и многим тешким данима, али ћемо слушати и придржавати се савета и захтева високог представника. Замолио их је да не наплаћују казне и да не издајемо нове КМ таблице, што смо и прихватили.“ (овде)
У свом говору из Брисела, након неуспешних преговора, председник је рекао да предстојећи период неће бити лак.
У свом говору из Брисела, након неуспешних преговора, председник је рекао да предстојећи период неће бити лак.
Високи представник ЕУ Жозеф Борел је, у својој изјави након састанка Куртија и Вучића у Бриселу, окривио двојицу лидера за неуспех у постизању договора. Међутим, нагласио је да је предлог ЕУ прихватио Вучић, али не и Курти.
„Обојица сносе пуну одговорност за неуспех данашњих разговора и за било какву ескалацију и насиље које може доћи на терену. Представили смо предлог који је председник Александар Вучић прихватио, док премијер Аљбин Курти није.“ (овде)
Иако је премијер Курти, у свом обраћању медијима након састанка, упркос израженом незадовољству предлогом ЕУ, изразио спремност за наставак разговора.
„Спреман сам да дођем овде и да одржавам састанке увек са истом структуром и редоследом, како бисмо постигли коначан договор о потпуној нормализацији односа са међусобним признавањем у центру и другим питањима попут оног са регистарским таблицама за аутомобиле. Али једно не може да функционише без другог. Не можемо бити неодговорни и не решавати актуелна питања, али не можемо се претворити у државне лидере који се баве само регистарским таблицама за аутомобиле и не говоре о нормализацији својих односа.“ (овде)
анализирати:
Неки српски медији, на основу изјава председника Србије Вучића и представника ЕУ Бореља, тврде да Курти тражи рат, са циљем елиминације и протеривања Срба, а не споразум, и да тражи олују на Косову.
Али на основу датих изјава, Вучићеве изјаве не остављају простора за такве тврдње, а Борел криви обе стране што нису постигле договор о регистарским таблицама.
Штавише, Куртијеве изјаве дате након састанка не имплицирају тенденцију да не тражи споразум већ рат, напротив, он наводи да је спреман да дође на разговоре у Брисел.
На основу методологије рада, hibrid.info оцењује да су ове тврдње неосноване и класификују се као „теорије завере“.
ПРОЦЕНА
„Теорије завере“ су медијски извештаји који шире лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових извештаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих веродостојних доказа.