Припремио: Festim Rizanaj
Током 2025. године, информациони пејзаж на Косову карактерисао је софистицирани пораст дезинформација, посебно изазван парламентарним и локалним изборима. Употреба нових технолошких метода и реактивација старих тактика створили су сложено и изазовно окружење за публику. У наставку је детаљно описано шест главних феномена.
Лажне анкете и манипулација јавног мњења током избора
Током 2025. године, једна од најдоминантнијих појава било је ширење лажне анкете и излазне анкете, посебно током кампање за локалне изборе 12. октобра и превремене парламентарне изборе 28. децембра. Од 13. септембра до 12. октобра идентификовано је укупно 28 лажних тврдњи које представљају анкете јавног мњења, од којих је 26 било фиктивне анкете а две су биле излазне анкете објављене на дан избора. Ови садржаји су масовно дистрибуирани у Фејсбук (23 случаја) и ТикТок (4 случаја), што је утицало на конкуренцију у 14 различитих општина као што су Приштина, Призрен и Гњилане. У међувремену, уочи децембарских избора, више од 50 публикација направљене су под лажним изговором представљања анкета. Добиле су милионе прегледа на друштвеним мрежама, са истакнутим простором на ТикТоку.
Главна карактеристика ових манипулација био је потпуни недостатак научне методологије или приписивање анкета компанијама које нису постојале уопште. У неким случајевима, дезинформатори су користили имена престижне америчке компаније да би се дао лажни кредибилитет измишљеним бројкама које су фаворизовале одређене кандидате. Овај тренд је примећен и пре парламентарних избора 9. фебруара, где је ТикТок поново објавио старе анкете прошлих избора, представљајући их као актуелне како би се створиле лажне перцепције о подршци политичким ентитетима.
Употреба вештачке интелигенције (ВИ) и дипфејка
Година 2025. доживела је значајну промену у коришћењу Вештачка интелигенција за производњу дезинформација, где су створени лажне телевизијске вести који су имитирали професионалне медије. Налози попут „PaFiltraNews“ на TikTok-у користили су апликације попут „Sora“ да би генерисали водитеље вести који су читали пристрасне политичке текстове, досежући преко 200 хиљада прегледаОви видео снимци су често садржали измишљене интервјуе са мигрантима на аеродромима или снимке дугих конвоја аутомобила, са намером да сугеришу масовна мобилизација дијаспоре у знак подршке одређеном политичком ентитету.
Поред видео записа, вештачка интелигенција се широко користила за "мамац за веридбу" кроз емотивне слике деце или старијих особа. Странице попут „NKosovë“ и „Express Aktiv“ објављивале су фотографије новорођенчади са дирљивим натписима попут „Имам 45 година и данас сам постао отац“, која је добила хиљаде лајкова и коментара од корисника који нису препознали вештачку природу слике. Ова тактика је коришћена да би се вештачки повећала публика и видљивост страница путем Фејсбуковог алгоритма, излажући кориснике садржају који је будио јаке емоције.
Активирање пасивних страница и ехо комора
Још један софистицирани тренд био је реактивација „зомби“ страница на Фејсбуку, која је била неактивна месецима или годинама и изненада се „пробудила“ пре избора. Страница „Në Kohë“ са преко 416 хиљада пратилаца поново је активирана након шест месеци тишине, док су друге странице попут "ново Косово" објавио је скоро 200 политичких постова у кратком временском периоду. Након избора, многе од ових страница променио тему, прелазећи на забавни садржај попут „Big Brother Vip Albania“ како би публика остала ангажована.
Паралелно са тим, феномен „ехо коморе“ у затвореним групама попут „Gjilani Sot“ или „Pulsi i Llapit“. Ови виртуелни простори су функционисали као затворени информативни кругови где су корисници били изложени само материјалима који су појачавали њихова уверења, стварајући лажни утисак да „Цело друштво мисли исто“Ова пракса је продубила политичку поларизацију и оштетила простор за слободну дебату, усмеравајући бираче ка одабраним и често манипулисаним информацијама.
Повратак старих дезинформација током избора
Током предизборних периода 2025. године, изражен феномен повратак лажног садржаја у оптицај или обмањујуће из прошлости, које су представљене у новим политичким контекстима. Разни налози на друштвеним мрежама су поново дистрибуирани лажне тврдње из 1998. Албину Куртију у вези са САД и Руговом, као и измишљене изјаве председника Србије Александра Вучића о сарадњи са косовском опозицијом, што је и раније третирано као нетачно. Такође, враћени су неистините изјаве хрватског председника Зорана Милановића који је кружио од 2023. године, са циљем да утиче на јавно мњење рециклирањем наратива који су се пре много година показали лажним.
Овај процес понављања дезинформација повезан је са оним што је познато као Континуирани ефекат удара (CIE), где перцепције појединаца и даље буду под утицајем почетних информација чак и након што су оне исправљене. Током локалних избора, стари видео снимци аналитичара да симулира стварну подршку кандидатима попут Перпарима Раме, као и да прерасподеле изводи из говора из 2014. године у Парламенту да потпуно извлаче политичке изјаве из контекста. Ове тактике, које су се појавиле и у земљама попут Канаде, имају за циљ да искористе јаке везе са старим информацијама са менталним моделима бирача како би се створила забуна уочи нових избора.
Финансијска превара и крађа идентитета
У 2025. години дошло је до повећања преваре са некретнинама на Инстаграму и ТикТок-у, где су куће и станови нуђени по нереалним ценама. Налози попут „real_estate.kosova“ оглашавали су станове у Приштини за 41 хиљаду евра, док су други налози представљали виле у Бразилу као власништво у Драчу за 150 хиљада евра. Ове преваре су имале за циљ крађу личних података или аванса од грађана, користећи слике украдене од правих агенција у иностранству.
Још једна широко распрострањена шема укључује сајтове који се представљају као познате компаније као што су „Мега Мол“, „Viva Fresh Store.fans“ или „ЕТС – Косово“, који обећавају велике награде попут аутомобила „Фолксваген Тигуан 2025“ или производе по симболичним ценама. Од корисника се тражи да се региструју преко линкова који воде до сумњивих домена попут „myfreesites.net“, који немају никакве везе са стварним компанијама. Ови сајтови користе фотографије страних тржних центара, попут оног у Букурешту, како би створили илузију кредибилитета код албанских корисника.
Још један озбиљан феномен био је злоупотреба идентитета болесних беба да би преварно прикупљали средства. Налози попут „Рена Капо“ делили су фотографије болесне деце у десетинама Фејсбук група, за које се испоставило да их је снимио Руска добротворна фондација („Вера в детство“) од 2020/21 49-52. Преваранти су се позивали на људску емпатију и често су правдали недостатак финансијске транспарентности емотивним тврдњама да су у болници и да немају времена за детаље.
Спољни наративи и политичко етикетирање
Друштвене мреже су коришћене за дистрибуцију негативни наративи против Албанаца, углавном са налога на X платформи (као што је „VukFeNix“). Ови налози су објављивали видео снимке злочина у разним европским земљама, лажно тврдећи без икаквих доказа да су починиоци Албанци. Ове дезинформације су затим ширене путем канала на Телеграм и руски пропагандни домени попут „Правде“, са циљем ширења негативног међународног дискурса.
На домаћем плану, дошло је до повећања праксе политичара да тачно извештавање означавају као „лажне вести“ или „дезинформације“ са циљем делегитимизације медија. Ова реторичка димензија је коришћена за стварање сумње и забуне међу јавношћу, поткопавајући поверење у аутентичне изворе информација. Такође је постојао оживљавање старих дезинформација, као што су манипулисане изјаве Аљбина Куртија из 1998. године или видео снимци извучени из контекста из 2014. године, који су поново дистрибуирани током кампања 2025. године.
Манипулација претраживачима (Google)
Нови и технички софистицирани феномен био је појава лажне вести о Косову директно у резултатима претраге на ГуглуДезинформатори су користили стране домене (као што су „isna.ir“ из Ирана или „24tv.ua“ из Украјине) да би објавили лажне наслове на албанском и енглеском језику о дипломатске тензије, безбедносни инциденти или резултати избораОви називи су често користили српску терминологију као што су „Косово и Метохија“ или „Косовска Митровица“.
Најузнемирујући део ове појаве било је техничко преусмеравање корисника; кликом на чланак, особа је у року од неколико секунди била послата на веб-сајт за клађење и коцкање (као што су „1wirpm.com“ или „rbbsnn.com“). Техничка анализа је показала да су ови URL-ови повезани са серверима у Русија и Маршалска Острва, користећи вишеструка преусмеравања како би прикрили сумњиве активности 78. Ова врста манипулације створила је лажну слику косовске дипломатске и политичке стварности, док је истовремено циљала на финансијску добит кроз техничку превару.