На друштвеним мрежама, информација може деловати веродостојно само зато што је виђена неколико пута. Један сајт је објављује, други је дели, затим је трећи представља као вест и, на крају, читалац се суочава са истом тврдњом на неколико различитих места.
На први поглед, ово може оставити утисак да је реч о информацијама које је потврдило више извора. Међутим, ако се прати њихово порекло, може се испоставити да потичу само са странице друштвених медија која се лажно представља као медиј.
Ово је посебно важан проблем када су у питању сајтови који се представљају као медији, али не пружају јасне информације о уредништву, ауторима или власништву.
Овај феномен је широм света познат под термином „Розе слуз" (што се дословно преводи на албански као „ружичасти муљ“) и приписује се сајтовима који стварају утисак да су медији, али у стварности објављују садржај са лошим уређивачким стандардима, често без довољне транспарентности о изворима и ауторима.
Неке случајеве је обрадио hibrid.info
У јуну 2026. године, једна Фејсбук страница објавила је тврдњу да Демократски савез Косова (ДСК) разматра понуду за сарадњу са покретом Самоопредељење, тражећи место председника, четири министарства и место првог заменика премијера (видети овде).
Тврдња је приписана „изворима“ унутар ДСК и објављена на веб-сајту под називом „blog.foodsfact.org“. Hibrid.info није пронашао потврду ове информације у медијима или веродостојним изворима и утврдио је да веб-сајт није пружио јасне информације о власништву, адреси или контактима.
Исти садржај је потом објављен на неколико Фејсбук страница, као и на једном порталу на албанском језику који послује у Северној Македонији.
У другом случају, иста страница је кроз садржај тврдила да актуелни премијер, Албин Курти, разматра два нестраначка кандидата за место председника. Ова тврдња се такође позивала на неидентификоване изворе и објављена је на сумњивом веб-сајту „blog.foodsfact.org“. Hibrid.info није нашао потврду у медијима или веродостојним изворима. Тврдњу су касније поделиле и друге странице на Фејсбуку (видети овде).
Овако се ствара „ланац“.
Неидентификовани извор, страница се представља као медиј, поново објављује са других страница и ствара утисак да је тврдњу објавило више извора.
Али, број публикација не мора нужно да значи да је садржај истинит.
Када објава на друштвеним мрежама постане „изјава“
Још један случај који је обрадио Hibrid.info показује да се проблем може појавити и када се информације премештају са једне платформе на другу и мења начин на који су представљене.
У априлу 2026. године објављен је садржај у којем се тврди да је косовски селектор Франко Фода рекао да је објављивање турског тима утицало на припреме Косова. Садржај је првобитно објављен на Редиту, затим се појавио на X, а касније га је објавила и једна Фејсбук страница (видети овде).
Након тога, тврдња је претворена у чланке у два албанска онлајн медија, који су је представили као изјаву Фоде. Ове публикације нису навеле извор из којег је изјава преузета.
Провера коју је спровео hibrid.info потврдила је да Фода није дао такву изјаву. Његови интервјуи након утакмице са Турском нису потврдили ту тврдњу.
Овај случај показује да током преношења информација са једне платформе на другу, тврдња може изгубити траг оригиналног извора и добити изглед „истините изјаве“ коју је објавио медиј.
Зашто понављање чини да тврдња делује веродостојније?
Ако корисник види исту тврдњу на друштвеним мрежама, затим на другој страници, а касније и на порталу, то имплицира да, пошто је сви пријављују, онда мора бити истинита.
Феномен није само локалне природе
Сличан пример је обрађен у „Вашингтон пост„, што показује да странице које се представљају као медији могу објављивати садржај лошег квалитета, пристрасан или лажан садржај.
У случају који је описао Вашингтон пост, један такав сајт је објавио чланак у којем се тврди да један школски округ у Илиноису користи систем оцењивања ученика заснован на расној пристрасности. Тврдња се проширила друштвеним мрежама и привукла широку пажњу, стварајући утисак да је то стварни развој догађаја у школама.
Али школски округ је негирао ту тврдњу. Према писању листа „Вашингтон пост“, школски званичници су појаснили да су информације лажне и да систем описан у чланку не постоји.
Међутим, чињеница да је тврдња оповргнута није спречила њено ширење. Садржај је настављен да се дели и преузимали су га други извори, поново се представљајући као чињенична информација. Стога, тврдња која потиче са сумњивог сајта може стећи лажни привид веродостојности једноставно зато што се понавља на другим сајтовима или медијима.
Шта треба да имамо на уму када видимо такав садржај?
Када видимо садржај објављен на мрежи и дељендистрибуирано на неколико платформи, важно је имати на уму неке основне ствари како бисте избегли да постанете жртва дезинформација.
ПРОВЕРИ ИЗВОР
Ко је објавио садржај?
Да ли је то познати медиј или непозната страница која тврди да је „медиј“?
Проверите да ли постоје информације о уредништву, веб-сајту, контактима или аутору.