Постоји неколико, понекад и десетине, портала повезаних са Фејсбук страницама које обично уређује, а можда чак и надгледа само једна особа или мала група људи.
Ове веб странице које тврде да су медији, hibrid.info сматра сумњивим медијима. То је зато што не испуњавају ниједан критеријум који би доказао њихову медијску активност, као што су следеће колоне:
- О нама (информације о медијуму),
- Контакт,
- Штампа,
- Региструјући их као предузеће или невладину организацију,
- Аутори чланака итд.
Такве веб странице настављају да буду активне у дигиталном простору. Када говоримо о публици која говори албански, оне су веома активне и имају значајну публику, на основу броја лајкова и пратилаца страница на друштвеним мрежама, посебно на Фејсбуку, знајући да овај други има најширу употребу на Косову и у албанским говорним подручјима.
У неким случајевима, функција ових сумњивих сајтова, који тврде да су медији, назива се и „Порталне фарме“ или у општој терминологији познати су и као „Фарме садржаја".
Коришћење Фејсбука за дистрибуцију
Сваки такав портал који је hibrid.info до сада анализирао повезан је са барем једном Фејсбук страницом. У географском подручју где живимо, Фејсбук је и даље најпопуларнија друштвена мрежа и израстао је у доминантну платформу за промоцију свега, од производа и брендова до медија и њихових информација. И то је кључни фактор за феномен који називамо „фарме портала“.
Њихова једина сврха изгледа да је постизање што већег броја посета/кликова који доносе профит, о чему ће бити више речи у тексту. Садржај таквих страница се промовише на Фејсбуку, углавном у групама и страницама које нису јасно повезане са самим порталом и представљене су као медијске, хумористичке, забавне странице итд. Свака таква страница на Фејсбуку обично служи за промоцију неколико портала и обрнуто – сви ови портали обично деле свој садржај на више Фејсбук страница. Читава мрежа портала и страница повезаних на овај начин, у власништву једне особе или исте групе људи, представља „фарму портала“.
Овакве странице – и на Фејсбуку и на вебу – често прелазе „из руке у руку“, односно купују се и продају путем огласа или личних контаката. У неким од ових огласа тврди се да профит који остварују такви „развијени послови“ може достићи и неколико хиљада евра месечно. „Развој“ портала се мери бројем посета, а оне углавном зависе од аспекта видљивости на Фејсбуку. Ништа од тога, наравно, није пријављено као извор прихода, па је посао још профитабилнији, будући да нема пореза.
Сумњиве веб странице служе као креатори садржаја, док се промовишу дељењем на Фејсбук страницама.
Дешава се да већина ових Фејсбук страница дели готово идентичан садржај током целог дана, што сугерише да би свим овим могла да управља једна особа или група људи.
Ови сумњиви портали често мењају свој домен (URL адресу), али садржај остаје исти као и претходни и они настављају да дистрибуирају свој садржај на истим Фејсбук страницама.
Hibrid.info је 2020. године креирао посебан одељак за ове сумњиве портале и сумњиве Фејсбук странице које тврде да су медији (видети листу). овде).
Домени ових портала као још једна карактеристика
Већина ових сумњивих портала који креирају и дистрибуирају садржај на албанском језику, а који се могу сматрати делом фармерских мрежа, имају необичне домене.
Велика већина њих има комбинована имена као што су (наводимо два примера као илустрацију) „mir.active24live.com“ или „banglacontent24.com“.
Али постоје и они који имају домене на албанском језику.
Према истраживању спроведеном путем базе података која служи за идентификацију и порекло домена, hibrid.info је уочио да је велики део њих регистрован у скандинавским или нордијским земљама, са великим процентом са Исланда, тачније из главног града Рејкјавика.
Чланак са hibrid.info