Објављивање пресуде 16. септембра од стране Специјализованих већа у Хагу против Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Кадрија Веселија и Реџепа Селима пратили су извештаји, коментари, процене, тумачења и дезинформације.
С обзиром на то да је суђење део информативног простора већ неколико година, период пре, током и након објављивања пресуде карактерисало је и објављивање садржаја који су подсећали на претходне изјаве политичких актера и коментатора у вези са Специјалним судом.
Претходни говори у Скупштини Косова, гласања у парламенту, јавне изјаве и стари статуси на друштвеним мрежама били су међу садржајима који су поново дошли у пажњу јавности. Многи од њих су деловали као да противрече тренутним ставовима актера, у контексту пре и после објављивања првостепене пресуде Специјализованих већа.
Старе изјаве у информационом простору
Међу враћеним садржајем били су слике са списком посланика који су гласали за оснивање Специјалног суда, а изјава премијера Аљбина Куртија у Скупштини Косова, где је поменуо једну од жртава у случају за који је Хашим Тачи проглашен кривим, изјаве Изјава министарке Донике Гервале да ће послати доказе Суду, као и претходни статуси лидера јавног мњења Адријатика Кељмендија, Берата Бужале и Вехбија Кајтазија (видети овде, овде дхе овде).
Ови садржаји су враћени у јавност како би се истакли претходни ставови политичара и коментатора према Специјалном суду, упоређујући их са дешавањима и ставовима који су се појавили након објављивања првостепене пресуде. Кроз њих су подсећане претходне изјаве ових актера о оснивању и раду Суда, истичући могуће недоследности са њиховим тренутним ставовима.
Али зашто се такве претходне изјаве поново преиспитују и објављују?
Поновно разматрање претходних изјава ради преиспитивања одрживости политичких ставова
Такав садржај може бити објављен првенствено да би се упоредили претходни ставови политичара са њиховим садашњим и да би се довела у питање њихова доследност.
Према методологија Према подацима сајта Hibrid.info, процена стабилности се врши упоређивањем тренутних ставова политичких актера са онима које су раније јавно изнели. Уколико се ставови о неком питању не промене током јавног ангажовања праћене особе, такве изјаве се оцењују као стабилне. Док се, уколико је дошло до значајне промене ставова, они оцењују као нестабилни.
Ово поређење може помоћи јавности да разуме како су се ставови политичара о датом питању развијали и да ли су остали исти или су се мењали током времена. У том смислу, поновно разматрање прошлих изјава ради упоређивања тренутних ставова политичара је легитимна и важна пракса за јавну одговорност. Међутим, ово поређење треба да узме у обзир контекст у коме су изјаве дате и могуће разлоге за промену ставова.
Када повлачење изјава може створити искривљене перцепције
Понављање претходних изјава може бити обмањујуће када се представи ван контекста, изостављајући важне околности или стварајући утисак да претходни став нужно представља тренутни став особе (видети овде).
Такође, поређење може бити нетачно ако се изјаве које се односе на различита питања представе као контрадикторне, без разјашњења разлика међу њима.
Још један елемент који треба узети у обзир је често понављање старих изјава које изгледају као да противрече тренутним ставовима особе, посебно када их објављују странице и налози који подржавају њихове политичке противнике и објављују садржај у корист ових других. У таквим случајевима, њихово континуирано објављивање може појачати негативну перцепцију дотичне особе и фаворизовати ставове њихових политичких противника.
STUDIJA „Ефекат вишеструке експозиције“ испитали су утицај поновљеног излагања пристрасном политичком садржају. Резултати су показали да поновљено излагање садржају који фаворизује кандидата може утицати на преференције гласача, као и на перцепцију кандидата од стране бирача, укључујући ниво њихове симпатије и поверења у њих. Ово сугерише да континуирано објављивање прошлих изјава које изгледају као да противрече тренутним ставовима политичара може појачати одређену перцепцију о њему, посебно када тај садржај фаворизује његове политичке противнике.
Стога, да би се проценило да ли је поређење изјава фер и тачно, мора се проверити не само веродостојност датих изјава, већ и контекст у којем су дате, њихово значење и њихов однос са тренутним ставовима особе. Такође се мора узети у обзир начин и учесталост којом се ове изјаве представљају јавности, јер њихово понављање може утицати на перцепцију јавности, чак и када се не пружају нове информације које би оправдале ово тумачење.
Када понављање изјава може одвратити пажњу од главног проблема
Поновно разматрање претходних изјава политичара и коментатора може утицати на начин на који се јавна дебата одвија о важном догађају. У случају првостепене пресуде Специјалног суда, пажња се може померити са садржаја и образложења одлуке, размотрених доказа и њених импликација, на претходне ставове политичких актера и могуће недоследности са њиховим тренутним изјавама.
Стога би дискусија о Специјалном суду могла да се претвори у политички сукоб (видети овде), где се старе изјаве користе за критиковање противника или за подржавање ставова политичке странке са којом се издавачи идентификују.
У студији се такође разматра могућност да политичка комуникација може скренути пажњу са питања од јавног значаја. „Коришћење председникових објава на Твитеру за разумевање промене политичке пажње у доба друштвених медија“ (КСНУМКС).
Студија је открила да је објављивање порука о темама које нису повезане са проблемом који је привлачио медијску пажњу праћено падом медијске покривености тог проблема. Иако се студија не бави директно поновним појављивањем старих изјава, она пружа референтну вредност за разумевање како се медијска пажња може скренути са важног проблема.
То не значи да испитивање прошлих ставова није важно, јер може допринети јавној одговорности. Међутим, када такве изјаве доминирају дискусијом, дебата ризикује да се усредсреди на политичке препирке, уместо на информисано разматрање пресуде и њеног значаја.
Шта треба узети у обзир приликом враћања старих декларација
Закључно, понављање претходних изјава само по себи није дезинформативно, али њихова процена захтева разматрање контекста, начина презентације и сврхе објављивања. Такође је важно анализирати ко објављује или дистрибуира овај садржај, у ком контексту и колико често, како би се разумело да ли је намењен информисању јавности и доприносу одговорности или да ли њихово презентовање може створити искривљене перцепције о ставовима политичара.