Написао/ла: Етрит Реџепи
Објављен је чланак под насловом „ДВ: Косово ризикује да буде виђено као „неуспела држава“'.
Садржај са овим насловом објавио је у четвртак (31. јула) онлајн медиј на српском језику „vesti-online.com“.
Шта није у реду са тврдњом?
Hibrid.info је утврдио да је наслов погрешно представљен као уреднички став или изјава немачког медија Deutsche Welle (DW).
Hibrid.info је, након превода, приметио у чланку медија „vesti-online“ да је тврдња да је „Косово ризикује да буде виђено као „неуспела држава“ позвао се на изјаву Ехата Мифтараја, извршног директора Косовског правног института (КЛИ), која је узета као извор приликом писања овог информативног текста.По Мифтарајевом мишљењу, ако се блокада настави, Косово ризикује да буде виђено као „неуспела држава“ којој недостаје политичка воља да одржи уставни поредак.„, наводи се у чланку (видети овде).
У структури овог чланка, одмах након ове Мифтарајеве изјаве, дат је поднаслов који гласи: „Пропала држава?Поднаслов, информација и још једна изјава Мифтараја представљени су као позадина вести, који пружа низ чињеница о идентитету и државном статусу Косова, неукључивању у власт српске листе, највећег српског политичког субјекта на Косову, и институционалној блокади са последицама које може имати на интеграцију.
Hibrid.info је истражио и пронашао оригинални чланак објављен на веб-сајту немачког медија DW. Након превода, наведено је да САДРЖАЈ објављен је у среду (30. јула) и за разлику од чланка на српском језику, има наслов „Косово још увек без владе„, што указује да је нагласак ове писане вести стављен на неуспех у формирању институција на Косову, након парламентарних избора одржаних 9. фебруара.
Чак и у чланку ДW-а, тврдња да је „Косово је у опасности да буде виђено као „неуспела држава“„’, је изражен као индивидуални став Ехата Мифтараја, цитиран у садржају (видети овде).
ПоднасловПропала држава?„, на који се наилази у чланку „vesti-online.com“, такође је поменут у чланку DW-а „Пропала држава?„, са истим информацијама које су послужиле као позадина вести.
Позадина вести са поднасловом „Пропала држава?"
„Косово је најмлађа држава у Европи. Бивша српска покрајина прогласила је пуну независност 2008. године и од тада функционише као парламентарна република. Њен устав такође признаје националне мањине, укључујући косовске Србе, које представља политичка странка „Српска листа“ – странка коју, према речима албанских политичара, контролише председник Србије Александар Вучић. Ниједна од албанских странака тренутно није спремна да сарађује са „Српском листом“, иако је овој странци загарантованих десет места у Скупштини.“
Правни стручњак Ехат Мифтарај изражава забринутост да због текуће блокаде Косово заостаје у процесу интеграција у ЕУ у поређењу са другим земљама у региону. „Косово је једина земља на Западном Балкану која није ратификовала споразуме неопходне за спровођење инструмената Плана раста ЕУ. Упркос великодушним обећањима ЕУ – преко 880 милиона евра за период 2024–2027 – Косово не може да користи ова средства, јер нема ни парламент ни владу“, каже Мифтарај.
„Косово је једна од најсиромашнијих земаља у Европи. Од 2011. године, око дванаест процената становништва је емигрирало.“
То значи да је у дотичном чланку DW покренуо питање „Да ли је држава пропала?“, представио чињеничне информације и цитате, попут Мифтарајевих, који говоре о ситуацији институционалне блокаде и кашњења у европским интеграцијама, али није пружио закључак који је формулисао сам овај медиј, а који квалификује Косово као „пропалу државу“.
анализирати:
Тврдња да је Дојче веле рекао да је „Косово ризикује да буде виђено као „неуспела држава“' није истина.
Тврдња да је 'Косово ризикује да буде виђено као „неуспела држава“ је из изјаве Ехата Мифтараја, представљене као лично мишљење, а не став самог DW-а.
На основу методологије рада, hibrid.info то оцењује као „Манипулацију чињеницама“ и „Кликбејт“.
Образложење:
„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје информативном садржају који користи чињенице за које се зна да су тачне, али их тумачи на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.
„Кликбејт“ се сматра информативним садржајем чији је наслов општи и не открива локацију догађаја, контекст и релевантност. Такви текстови и чланци имају за циљ да привуку пажњу публике сензационалним насловима са обмањујућим последицама, који не разјашњавају тачно садржај чланка. „Кликбејт“ наслови се углавном праве да би се привукла читљивост у случају медијских публикација и/или да би се зарадило од кликова у случају комерцијалних публикација.