Hibrid.info обележава Међународни дан провере чињеница и разматра стање информационог нереда на Косову
Приштина, [02.04.2025] – Поводом Међународног дана провере чињеница, који се обележава 2. априла, платформа за проверу чињеница hibrid.info организовала је конференцију на којој је разговарано о стању информационог нереда на Косову са панелистима Џемајлом Реџом, председником Удружења косовских новинара (АГК), Албаном Зенелијем, професором на Катедри за новинарство Универзитета у Приштини, и Пајтимом Гашијем из НДИ-ја.
Током конференције објављени су налази о тренутној ситуацији дезинформација, укључујући друштвену рањивост, праксе дезинформисања и спољни утицај.
Фестим Ризанај, истраживач на платформи HIBRID, нагласио је да су политичка поларизација, социо-економски фактори и недостатак медијске писмености створили окружење подложно лажним вестима и манипулацијама. Такође је представио праксе дезинформација, где су главне дезинформацијске платформе попут Фејсбука и ТикТока важни извори за дистрибуцију лажних вести, теорија завере и манипулације чињеницама. Традиционални медији су такође погођени праксама попут кликбејта и објављивања непроверених информација.
Ризанај је напоменуо да су главне теме дезинформација укључивале безбедност, изборе и политичка питања, укључујући наоружавање КБС-а, предизборну кампању и друга питања попут тврдњи о ослобађању бивших лидера ОВК и отварању моста на Ибру. Такође је говорио о спољном утицају, истичући ширење дезинформација у којима се Косово упоређује са Кримом и повезују политички догађаји на Косову са онима у Србији.
У панел дискусији, Џемајл Реџа, председник Удружења косовских новинара (УНК), истакао је недостатак посебног одељења у медијима на Косову, путем којег би се проверавале чињенице пре објављивања садржаја од стране новинара. Реџа је такође поменуо друштвене медије као извор објављивања дезинформација, за шта је похвалио, како је рекао, добар рад hibrid.info, у откривању садржаја који циркулише у дигиталном простору.
Председник АЈК-а препоручио је новинарима да прво престану да објављују лажне вести, а затим да се боре против дезинформација.
У међувремену, Албан Зенели, професор на Катедри за новинарство на Универзитету у Косову, говорио је о спољном утицају на јавни дискурс на Косову. Помињући случајеве у којима је Русија користила Косово да оправда експанзионистичку политику према земљама бившег Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР), Зенели је показао да је и публика на Косову мета потенцијалног руског утицаја. Према речима универзитетског професора, Русија, кроз дезинформацијске наративе, има за циљ да Србе на Косову држи подаље од косовских институција, док Албанце има за циљ да их дистанцира од веровања у западне вредности.
Зенели је захтевао да Влада Косова реагује на спољне дезинформативне наративе, док је медијима сугерисао да своју међусобну конкуренцију заснивају на професионализму и транспарентности.
Сви панелисти су се сложили око потребе и неопходности успостављања медијског образовања као предмета у школама, почев од основног образовања.
Током конференције, представљене су препоруке за јачање отпора дезинформацијама, укључујући: интегрисање медијског образовања у школе, стварање механизама за решавање дезинформацијских наратива из Србије и Русије, јачање медијских капацитета за проверу чињеница и јачање улоге цивилног друштва у праћењу дезинформација.
Комплетна анализа информационог поремећаја