Написао/ла: Етрит Реџепи
Уочи локалних избора 12. октобра на Косову, током предизборне кампање идентификоване су дезинформације везане за овај процес. Истакнут облик нетачног садржаја који кружи дигиталним простором током овог периода су лажне анкете које тврде да показују подршку кандидатима у неколико општина у земљи. Од почетка кампање, hibrid.info је наишао, обрадио и проценио седам анкета објављених у шест чланака. Садржај су објавили извори ван медија на друштвеним мрежама (TikTok и Facebook), са контрадикторним и често визуелно манипулисаним бројкама.
Шта је анкета?
Анкете су научни метод за мерење јавног мњења и ставоваОбично укључују малу групу људи изабраних репрезентативно из веће популације, којима се постављају иста питања. Кроз овај процес, њихови одговори могу пружити преглед мишљења и искустава веће групе у целини. Анкете се користе за разумевање ставова о различитим питањима, за процену перцепције грађана о политикама и кандидатима или за прикупљање информација о тржишту и услугама. Оне такође помажу у обезбеђивању независног извора информација о јавности, омогућавајући да се гласови различитих група у становништву чују на праведан и уравнотежен начин.
Прва лажна анкета објављена и адресирана (15. септембра) била је о општини Качаник. Налог „kaqaniku.press“ објавио је табелу у којој Хесет Малсиу води као независни кандидат са 36%, а следе га Јетон Рака и Сабедин Виши. Ова публикација је садржала правописне грешке, није наводила поуздане изворе и није пронађена ни у једном озбиљном медију, што се показало као лажна (видети овде).

Три дана касније (18. септембра), други садржај објављен са ТикТок налога „deqanisot“ тврдио је да је преко 16 људи учествовало у анкети за кандидате у општини Дечани, иако је у натпису наведено да је учествовало само 1 људи. Ове контрадикције и недостатак транспарентности у вези са аутором анкете учинили су ову објаву потпуно неоснованом (видети овде).

Трећи случај објављивања лажне анкете био је усмерен на изборе за градоначелника Подујева. На ТикТоку је дистрибуиран материјал који се приписује „Институту Полис“, према којем је Шпејтим Булићи, кандидат Покрета Самоопредељење (ЛВВ), победио са 57.1%, а затим Екрем Хисени из Демократског савеза Косова (ДСК) са 27.9% и Исак Шабани из Демократске партије Косова (ДПК) са 11.4%. Провера је показала да ова анкета не постоји, док је графикон манипулисан, јер проценти нису одговарали визуелном приказу (видети овде).

Ђаковица је била једна од општина са највећим бројем становника међу општинама у којима су идентификоване лажне анкете. Страница под називом „Universal“ објавила је пост у којем се позива на „институт SDSG“ као аутора анкете која је показала да је Ардијан Ђини, кандидат Алијансе за будућност Косова (AAK), победник у Ђаковици. Истраживање је показало да SDSG постоји као организација у САД, али се бави одрживом енергијом, а не мерењем јавног мњења (видети овде).

Две објаве у којима се тврди да су најновије анкете показале да су Агим Аљиу из ПДК у Урошеву и Имри Ахмети из ЛДК у Липљану победили без другог круга избора, третиране су на сличан начин. Садржај је делила страница под називом „Kosova e Re“ на Фејсбуку. Ниједан од ових података не појављује се у веродостојним изворима, док су изостале информације о методологији и коришћеним узорцима (видети овде).
Последња наводна анкета, коју је извештавао hibrid.info, била је објава (29. септембра) на Фејсбуку, од стране странице „Anamorava Lajm“ која је тврдила да пружа подршку кандидатима Витиније, уз учешће 1305 грађана у 19 локалних заједница. Према објави, Арсим Адеми (LVV) је водио са 39.46%, затим Сокол Халити (LDK) са 37.55%, Беким Азизи (PDK) са 15.33% и Лабинот Бислими (AAK) са 7.66%. Међутим, страница није професионална институција за анкете, а недостају и јасни подаци о методологији, времену спровођења и периоду мерења. Штавише, претходне објаве са исте странице садржале су контрадикторне податке о броју локалних заједница и учесника. На основу ових елемената, ова анкета се не може сматрати веродостојном и hibrid.info је оцењује као „дезинформацију“ (видети овде).
Ове наводне анкете имају заједнички елемент недостатка веродостојних извора, транспарентности и методологије. Многе од њих садрже контрадикторне бројке, визуелне манипулације или измишљене референце на институте који не спроводе анкете.
На основу методологије рада, поред последње дискутоване анкете, hibrid.info је ове публикације оценио као „лажне вести“.
Лажне анкете као облик манипулације мишљењем на друштвеним мрежама такође су откривени током периода пре и током предизборне кампање за парламентарне изборе 9. фебруара ове године. Током овог периода, hibrid.info је верификовао 36 лажних анкета. Пре почетка предизборне кампање, hibrid.info је упозорио читаоце на опасности од нетачних информација које могу бити објављене током овог периода, а такође се помињу и лажне анкете као један облик дезинформативног садржаја.