Политички актери су креирали и креирају изборни садржај генерисан вештачком интелигенцијом (ВИ) током кампање за ране националне изборе.
Континуирано праћење је потврдило да постоји ризик да ће публика такав садржај схватити као истину. Овај ризик постоји и током предизборне кампање, где политички актери користе садржај вештачке интелигенције да би представили предизборна обећања, али и у вези са тренутном друштвеном и институционалном ситуацијом.
Вештачка интелигенција постаје моћно средство за политичку комуникацију. Садржај генерисан вештачком интелигенцијом поједностављује поруку, чини је разумљивијом и ближом јавности. Има емоционални утицај на део публике, која је склона да га узима здраво за готово. У многим случајевима, њихов циљ није нужно да обмањују грађане, већ да изграде визуелни наратив који подржава политички дискурс — било да истакну недостатке садашњости или промовишу амбициозну визију за будућност.
Из тог разлога, етика јавне комуникације захтева потпуну транспарентност, јасно стављајући до знања да је у питању синтетички садржај, а не стварни снимци или директни докази са терена.
Иако би било добро да се такав садржај означи као садржај генерисан вештачком интелигенцијом, то није законски регулисано на Косову. Hibrid.info се доследно залагао за повећање транспарентности и успостављање јаснијих механизама за управљање садржајем генерисаним вештачком интелигенцијом.
30. јануара 2026. године, дискусиони сто „Интегритет информација и вештачка интелигенција„, где су представници јавних институција, медија, академске заједнице и цивилног друштва разговарали о растућем утицају садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом на екосистем јавног информисања на Косову, изазовима које то представља за медије и постојећим регулаторним празнинама. У дискусији је наглашена потреба за јасним стандардима транспарентности и етике, док су панелисти оценили да проблем не лежи у самој технологији, већ у недостатку регулације и одговорности у њеном коришћењу.
Како се ово поправља?
У том смислу, регулаторни оквир Европске уније, кроз Закон о вештачкој интелигенцији, ставља транспарентност у средиште свог приступа. Према Члан 50. овог законаСадржај који генеришу или манипулишу системи вештачке интелигенције и који се може помешати са стварношћу — посебно слике, видео снимци и аудио материјали — морају бити праћени јасним обавештењима која указују да су креирани или модификовани помоћу вештачке интелигенције. Циљ је јасан: избећи неспоразуме и упознати грађане са синтетичком природом материјала који конзумирају.
Поред Закона о вештачкој интелигенцији, Европска комисија се овим питањем бавила и кроз Препорука 2023/2829 за инклузивне и отпорне изборне процесе. Документ позива политичке странке, кандидате и организације за кампање да усвоје кодексе понашања који промовишу интегритет избора и да избегавају употребу или дистрибуцију фалсификованих, обмањујућих или материјала генерисаних вештачком интелигенцијом који би могли да искриве јавну дебату. Конкретно, препорука идентификује дипфејкове као ризик који треба решити кроз саморегулацију и стандарде транспарентности.
У истом духу, Кодекс понашања за европске изборе 2024. године, који подржавају Европска комисија и Међународна организација за заштиту деменције (IDEA), захтева од политичких партија да не производе, користе или дистрибуирају обмањујући садржај, укључујући аудио, слике или видео записе генерисане помоћу или без вештачке интелигенције, који фалсификује кандидате, званичнике или друге изборне актере. Према овом кодексу, коришћење садржаја генерисаног помоћу вештачке интелигенције сматра се прихватљивим само када је јасно идентификован и означен као такав. Кодекс се такође бави употребом лажних налога, ботова, троловања и других облика дигиталне манипулације који могу поткопати демократске процесе.
Још један важан инструмент есхте Уредба (ЕУ) 2024/900 о транспарентности и циљању политичког оглашавањаЗахтева да грађани буду јасно обавештени о томе ко стоји иза политичке рекламе, зашто су циљане њоме и да ли је вештачка интелигенција коришћена у њеном циљању или испоруци. Ове обавезе нису ограничене само на странке и кандидате, већ се протежу и на организације, фондације, утицајне особе и присталице које делују у њихово име.
Стога се употреба вештачке интелигенције у политичкој комуникацији може сматрати прихватљивом само када је праћена видљивим механизмима транспарентности – јасним ознакама, декларацијама или објашњењима – који чине природу садржаја разумљивом. У супротном, постоји ризик од стварања измишљене стварности која обликује јавно мњење без пуне свести грађана. Таква пракса је у супротности не само са етичким принципима јавне комуникације, већ и са стандардима транспарентности предвиђеним Законом о вештачкој интелигенцији Европске уније и са саморегулаторним приступима које промовишу медијски актери на Косову.