Написао/ла: Festim Rizanaj
Српски новински портал „Kosovo-online.com“ користи карикатуре као облик изражавања својих уредничких ставова. Кроз ове илустрације, портал се бави и коментарише актуелна дешавања, истичући перспективе и наративе које представља.
Дана 13. децембра 2024. године, информативни портал на српском језику „Kosovo-online.com“ објавио је цртани филм где је приказана особа како прави селфи, осмехујући се и са прстима у облику симбола мира, на отвореном простору где се виде уништени гробови. Особа на цртежу је илустрована са плисом, што имплицира да ова особа симболизује Албанца. У позадини су видљиви пали крстови, лобања и лопата, који стварају тешко и симболично окружење. У доњем левом углу је лого портала „Косово Онлајн“.
Овај цртани филм је објављен 13. децембра 2024. године., након тврдњи манастира Драганац да је српско гробље у Гњилану оштећено. Уз тврдње је објављено и неколико фотографија из Манастира на Инстаграму.
Садржај карикатуре објављене на порталу „Kosovo-online.com“ преноси поруку да су починиоци оштећења гробља Албанци, иако нису наведене чињенице које би поткрепиле ову тврдњу. Иронично, карикатура илуструје особу, која симболично представља ову нарацију, како прави селфи у окружењу са уништеним гробљима, обореним крстовима и другим елементима који изазивају визуелне провокације. Овакав приступ одражава уреднички став портала и коришћење карикатуре као алата за јачање ове наратива, упркос недостатку конкретних доказа.
Цртани филм одражава наратив да су Албанци одговорни за штету на српском гробљу у Гњилану. Овај наратив се преноси индиректно кроз провокативне и ироничне илустрације, сугеришући кривицу без навођења конкретних чињеница.
Контекст догађаја
Након посете српском гробљу у Гњилану, монаси из манастира Драганац известили су о „разарајућој“ сцени са „оштећеним споменицима“ и „уништеним крстовима“, без упућивања оптужби против било кога.
У објави на Инстаграму, написали су: „Данас смо имали прилику да посетимо српско гробље у Гњилану. Албанско и српско гробље се налазе једно поред другог, али је поглед потпуно другачији. Са једне стране је ред, зеленило и добро одржавани споменици, док су са друге стране уништени, имена су избрисана, а дивља трава је прекрила све – слаб знак града који је некада имао преко 15,000 Срба. Чак ни они који су још живи нису ништа боље.“
Петар Петковић, коментаришући објаву о манастиру Драганац, која је доспела у српске медије, изјавио је на платформи „X“ да је „од 1999. године на Косову уништено 10 хиљада српских гробова“.
Додао је: „Иста судбина задесила је и гробља Гњилана, града који су етнички очистили Срби. Док Приштина и Курти прогоне Србе, њихови екстремисти и даље не дају мира српским мртвима, гробља су уништена, оскрнављена и изрешетана мецима“, алудирајући да су овај чин на гњиланском гробљу починили Албанци.
Косовска полиција је издала саопштење поводом тврдњи Петра Петковића, наводећи да су надлежне јединице изашле на лице места и провериле информације.
Валон Османи, службеник за информисање из Регионалне полицијске дирекције у Гњилану, у одговору за Hibrid.info, изјавио је да је „након истраге утврђено да се не ради о новој повреди, већ о случају који је идентификован пре неколико година“.
Наводи о оштећењу српских гробља на Косову
Канцеларија за Косово у Влади Србије и њен шеф, Петар Петковић, често покушавају да створе наратив који наглашава повећање међуетничких инцидената на Косову, где су мета Срби. Hibrid.info је обрађивао неколико случајева оштећења српских гробља, тумачећи их као дела албанских екстремиста без навођења икаквих чињеница, иако су, према подацима Косовске полиције, починиоци злочина непознати.
Један такав случај је штета на српским гробљима у Кишници из Грачанице (децембар 2021), где Канцеларија за Косово сматра да је акција етнички мотивисана, док Косовска полиција није пружила никакве информације о случају.
Исто тако, у случају оштећење гроба на српском гробљу у Клокоту (октобар 2022), Канцеларија за Косово ово тумачи као чин који су починили „Албанци вођени међуетничком мржњом“, међутим, извештаји Косовске полиције наводе да чланови породице покојника никога не сумњају у овај догађај.
Као и случај у Јужној Митровици (новембар 2022), где нема доказа који би доказали да су ову акцију извршили Албанци.