Написао/ла: Фатбард Дема
Први април је широко познат као „Дан шале“, али у модерном добу интернета овај феномен се широко проширио путем друштвених медија.
Током овог периода, на друштвеним мрежама, овај дан се користи за објављивање лажних вести и креативних шала које често изазивају реакције, а неке од њих читаоци чак схватају као истину.
Пример лажне вести коју је као шалу објавио лист KOHA DITORE 1. априла 2011. године, и данас се шири као истинита.
Чланак који су објавиле ове новине носио је наслов „Џорџ Вашингтон албанског порекла“. На крају чланка коришћена је реч „Први април“, што је јасна референца на традицију Првог априла, када се лажи говоре забаве ради.
Међутим, сајт hibrid.info је открио да је чланак поново објављен од стране неколико онлајн медија као стварна вест 2016, 2019. и 2022. године (овде, овде и овде).
Фотографија вести објављене 1. априла 2011. у новинама КОХА ДИТОРЕ
Шта треба имати на уму када наиђете на сумњив садржај?
Проверите извор
Пре него што поделите или поверујете у било какве необичне вести или информације на мрежи, требало би да проверите извор. Чак и ако је тај садржај објављен ради стварања хумора, требало би да будете опрезни пре него што га делите, јер не могу сви да разумеју хумор као ви.
Анализирајте садржај
Пре него што поверујете информацијама или вестима које делују истинито, урадите брзу анализу садржаја.
Не схватај све озбиљно.
Посебно за 1. април, „Дан шале“, многи веб-сајтови и онлајн извори објављују лажне информације у облику шала. Треба имати на уму да је ово посебан дан и да не треба све схватати озбиљно.
Тражите појашњење.
Ако имате сумње у вези са било којом информацијом или вестима које су објављене, нема ништа лоше у томе да затражите појашњење или поделите своје сумње са пријатељима и породицом. Комуникација је кључ за избегавање „превара“ које се дешавају 1. априла и касније.