Амерички средњорочни избори и бразилски председнички избори су још једном показали колико је дезинформативни садржај широко распрострањен током демократског изборног процеса.
Неке групе за људска права и истраживачи тврде да су се платформе друштвених медија мучиле да испуне споразуме које су потписале са Врховним изборним судом Бразила (TSE) у фебруару 2022. године, у којима су обећале да ће се борити против материјала који би могли да поткопају такав демократски процес.
„На дан избора, и док је бројање гласова било у току у данима који су уследили, објаве и видео снимци који садрже дезинформације и наводе о превари на изборима почели су да круже друштвеним мрежама. Али када је реч о превари на изборима, платформе имају веома различите политике, и чак се ни оне најстроже не спроводе увек. Технолошке платформе имају историју савијавања својих правила за моћне актере, па чак и уклањања говора политичара када крше њихове политике“, рекле су Дебора Браун, виша истраживачица дигиталних права у организацији Human Rights Watch, и Марија Лаура Канинеу.
Платформе друштвених медија су пропале
Мета је тврдила да је предузела кораке за уклањање дезинформација на Фејсбуку. Међутим, ова тврдња је доспела под лупу и Global Witness, међународна невладина организација, истражила је рад Фејсбука.
Говорећи о налазима компаније Global Witness током DTX London 13. октобра 2022. године, Керол Кадваладр, истраживачка новинарка номинована за Пулицерову награду, рекла је: „[Global Witness] је креирао неколико налога и креирао пет врста огласа који садрже лажне информације о бразилским изборима и пет других који су делегитимизовали многе аспекте самих избора. Нису се налазили у Бразилу, нису користили VPN, а сваки оглас који су креирали намерно је кршио све политике компаније Meta. Мета је прихватила све огласе и дозволила им је да се приказују на Фејсбуку.“
Након што је Кадваладр открила скандал са Кембриџ Аналитиком 2018. године, Фејсбук је представио Библиотеку огласа, за коју је рекла да „пружа извесну меру транспарентности, али је крајње неадекватна. Чак ни данас, наши избори нису безбедни. Фејсбук и друге платформе друштвених медија су заказале и представљају претњу коју лоши актери могу да искористе како год желе.“
Неколико организација је развило различите приступе, методе и оквире за решавање проблема дезинформација. Ови предлози користе нове технологије (укључујући вештачку интелигенцију, анализу података и блокчејн) како би обезбедили поузданији интернет. Инфосекјурити истражује три најистакнутија приступа.
Пут цивилног друштва: Институт за стратешки дијалог и CASM Beam
Институт за стратешки дијалог (ISD) и стартап CASM Technology званично су покренули Beam, вишејезични, мултиплатформски алат посвећен праћењу, разоткривању и сузбијању дезинформација и других облика манипулације и обмане на мрежи 14. новембра 2022. године.
Према речима његових програмера са седиштем у Лондону, Beam се састоји од два техничка слоја – детаљно описаних у белој књизи коју су аутори др Франческа Аркостанцо и Мелани Смит из ISD-а, и Карл Милер, директор истраживања у Demos-у и суоснивач CASM Technology.
Основни слој Бима је алат за машинско учење и анализу података који је током протеклих десет година развијао CASM, назван Method52. Овај алат се састоји од око 100 компоненти, одговорних за разне задатке, од прикупљања података са Фејсбука, Редита, Телеграма, Твитера, Јутјуба, ПирТјуба, 4Чена, Дискорда, Мастодона, водећих медијских извора вести и великог броја независних веб-сајтова до анализе текста коришћењем обраде природног језика (NLP).
Основни слој Бима састоји се од шест Бим програма. Пет њих се користи за анализу података које је прикупио и курирао Method52 (Beam Collect, Beam Messages, Beam Hate Speech, Beam Accounts, Beam Network and Communities), а један, Beam Window, производи Бим излаз, укључујући контролне табле, визуелизације података, редовно извештавање и упозорења, која се користе за покретање одговора на информационе претње.
Када су ISD и CASM почели да раде на алату за борбу против дезинформација 2015. године, желели су да развију платформу која би била транспарентна и независна од било ког добављача онлајн услуга, радила би са што више различитих извора података, питања и језика – укључујући и подјезике који се опслужују – и прилагодила се новим технологијама и новим методама онлајн манипулације.
Развој Beam архитектуре почео је 2018. године. Године 2021, били су међу три победника US-Paris Tech Challenge-а, такмичења о иновативним одговорима на дезинформације. Искористили су награду од 83,000 долара за завршетак развоја Beam алата.
Иако Бимов основни тим укључује стручњаке за предметну област, новинаре података, стручњаке за обавештајне послове отвореног кода и Бим архитекте и програмере, они су такође желели да Бим користе организације цивилног друштва и да покрене реакције изван уклањања платформи или новинарских извештаја.
Други актери су такође креирали сличне платформе како би обезбедили безбеднији дигитални комуникациони простор.
(Цео чланак на енглеском језику објавио infosecurity-magazine.com)