МЕТОДОЛОГИЈА

Издавачи које ће пратити платформа hibrid.info укључују медије (информативне портале), сумњиве портале и друштвене мреже, на основу ових класификација:
– Медији (информативни портали) који су регистровани као субјекти и чија је делатност информисање јавности;
– Сумњиви портали који на својим страницама не пружају информације о својим активностима, али у пракси објављују разне информације које у већини случајева тврде да су представљене као медијске;
– Друштвене мреже: налози, странице, званичне странице, профили на друштвеним мрежама као што су: Фејсбук, X, ТикТок, Телеграм итд.

Садржај који прати платформа hibrid.info биће одабран према три главна критеријума:
– Значај садржаја фокусирањем на релевантност информација и укљученост људи у информације које се шире;
– Утицај који садржај може имати на публику због политичког, друштвено-економског значаја итд.;
– Виралност или ток дистрибуције садржаја, укључујући медије, сумњиве портале и друштвене мреже.

Процене на платформи hibrid.info заснивају се на провери тврдњи објављених у медијима и утврђивању релевантних чињеница. Истраживање утврђивања чињеница заснива се на коришћењу поузданих извора и метода, а свака анализа провере чињеница биће заснована на јасно наведеним изворима и њиховим линковима.
Међу изворима који ће бити коришћени у истраживању су следећи:
– Званични подаци
– Подаци и информације са званичних веб страница институција
– Релевантни медијски извори
– Позиције званичника или институција
– Истраживање релевантних институција или особа
– Мишљења стручњака
– Подаци из провере чињеница других медија
– И други проверени извори

Анализе провере чињеница представљају независну верификацију различитих медијских садржаја и не само њих. Свака таква анализа ће садржати: тврдње јасно назначене медијским извештајима који се прегледају и оцењују; кроз јасно објашњење и процену дату на основу утврђених чињеница и методологије евалуације и постављањем линка до оригиналног чланка или чланака који су извор тих тврдњи.
Анализа провере чињеница може да се бави више од једног оригиналног чланка, све док се баве истом темом и преносе тврдње једни од других.
Сваки оригинални чланак који је анализиран садржи следеће елементе на веб-сајту hibrid.info, који обезбеђују трајно очување оцењеног садржаја у његовом оригиналном облику, у случају да га аутори уклоне или промене након провере:
– Оригинални текст наслова чланка, наслов и текст чланка, копиран у облику објаве на hibrid.info, као и URL оригиналног чланка;
– Оригинални чланак на медијском сајту сачуван у PDF формату, са оригиналном URL адресом чланка у наслову документа;

Из чланка се може преузети једна или више тврдњи. За сваку од њих се врши провера и на основу ње даје се оцена, где цео поступак нужно обухвата следеће кораке: избор тврдње која се процењује – провера чињеница – изношење утврђених чињеница – давање оцене.
Ако евалуиране изјаве емитују и други медији, онда ће анализе, поред оригиналног чланка, бити праћене и чланцима који емитују једну или више евалуираних изјава.
У случају када је више медија емитовало исти чланак без навођења оригиналног извора, он се идентификује на основу утврђивања времена објављивања садржаја. Најстарији чланак се третира као оригинални чланак, који је у целини или делимично емитован од стране других медија. Обим и учесталост емитовања изјаве прати се од тренутка настанка оригиналног садржаја до тренутка објављивања анализе, што је јасно видљиво (датум и време објављивања чланка).
Уколико се укаже потреба (поновно ажурирање застарелих вести, наставак интензивне дистрибуције вести након објављене анализе итд.), анализа се може касније допунити новим подацима, уз јасну назнаку када, из ког разлога и на који начин је оригинални садржај проширен.
Изјаве које се процењују бирају се првенствено на основу онога што је представљено као чињеница, а такође се одређује и начин на који су информације добијене у контексту професионалних новинарских стандарда који треба да пруже тачне информације. Док се платформа бави медијском сценом и проценом тврдњи које углавном долазе од самих новинара, односно особе која производи медијски садржај.
Изузетак су тврдње које су цитиране изјаве или парафразе трећих лица, које такође могу бити предмет процене у следећим случајевима:
– Изјаве цитиране у чланку се процењују када представљају извор спорне тврдње и када новинар није критички третирао тврдњу. Уколико је спорна изјава пренета у чланку који критички проблематизује уз поштовање стандарда струке, она неће бити предмет оцењивања.
– Под некритичким третманом подразумевамо да 1) изјава је сумњива са чињеничног становишта, али се третира као чињеница, посебно у случајевима када аутор даље разрађује изнету тезу без њене провере, довођења у питање њене истинитости и пружања доказа; 2) у случајевима када је изјава потенцијално штетна за одређене особе/групе, изјава се представља као утврђена чињеница без контактирања друге стране; 3) у случајевима када се тиче теме о којој се води јавна дебата, изјава се представља као доказана чињеница без пружања других релевантних информација, посебно ако постоје познате чињенице које не подржавају или не оспоравају тезу.
– Подразумева се да се, приликом процене цитираних изјава, узимају у обзир изјаве које наводно износе чињеничне тврдње, а не оне које представљају лична мишљења и тумачења појава, тј. изјаве које су јасно формулисане као субјективне.
– Изјава се такође може узети у обзир када се ради о особи чији је кредибилитет већ доведен у питање претходним проверама или раније познатим чињеницама. Кредибилитет извора се бележи у мери у којој је релевантан за анализу дате изјаве. То су, посебно, случајеви када је главни извор особа за коју је утврђено да обмањује јавност износећи очигледно нетачне тврдње о теми која се разматра; да се лажно представља као стручњак за одређену тему или област у којој нема стручност; да погрешно представља свој положај или статус у односу на одређену тему или област (случајеви када се особе представљају као независни стручњаци, иако имају јасан и доказив лични интерес за једну од супротстављених страна у причи); и када се такве изјаве преносе неселективно на некритички начин.

Верификација тврдњи, која подразумева примену методолошких критеријума на процене које се користе на платформи и утврђивање да ли су (и које процене) релевантне за релевантну тврдњу. Након што се утврди потенцијална применљивост унапред дефинисаних критеријума, верификација сваке појединачне тврдње се врши у складу са методологијом. Примери провера за неке од процена укључују:
– Идентификација лажне вести врши се када истрага утврди да ли је информација представљена у одређеној чињеничној изјави или је нетачна изјава. Све чињенице утврђене истрагом, као и њихова веза са датом изјавом, изражене су у образложењу процене.
– Идентификација пристрасног извештавања које се јавља када особа утврди и наведе како је тврдња контекстуализована занемаривањем или искривљавањем других важних информација, или како је одређена нарација фаворизована у односу на другу која је против ње (непоштовање друге стране; изостављање познатих чињеница које не подржавају наведену изјаву). Такође, ако чланак користи анонимне изворе и: не пружа никакве доказе за своје тврдње, не наводи јасно да је друга страна контактирана ради провере или да је информација верификована од стране другог извора, такве радње се третирају као пристрасно извештавање.
– Идентификација манипулације чињеницама, која се врши путем провере и утврђује где је направљена грешка у руковању чињеницама или тумачењу информација.
– Идентификација спиновања се врши путем верификације која омогућава утврђивање везе између објављене тврдње и другог догађаја или вести, што може укључивати резиме других извештаја из истог медија о теми, феномену или актерима укљученим у такав однос. Примери су случајеви када постоји актуелна тема или извештај неповољан за неке актере, који се потпуно игнорише у датом медију; док се истовремено пласирају садржаји и извештаји који га нападају (повољни за дате актере, неповољни за супротну страну).

Процена се даје на основу горе поменуте контроле.
На основу горе поменуте провере, свака одабрана изјава се класификује у једну од категорија дефинисаних методологијом, односно добија одговарајућу оцену.
Свака појединачна оцена се аутоматски повезује са уређеним чланком, као и са медијумом који га је објавио. Чланак може имати више од једне оцене, у зависности од:
– Колико је исказа у њему процењено и
– Колико контроверзних процеса има.

Оцена „Сатира“ обухвата информативни садржај који користи књижевне фигуре попут подсмеха и ироније да би интерпретирао различите догађаје који се дешавају. Само по себи, ово не представља проблем све док се зна да је предметни садржај сатиричан или да је издавач познат као сатирични издавач. Сврха укључивања ове оцене у методологију је да се покаже да се ова врста садржаја узима здраво за готово у одређеним ситуацијама, без обзира на чињеницу да је у питању сатирични садржај. Дакле, у таквим случајевима, ако текст не појасни да има сатирични садржај, може се схватити као истинит и, сходно томе, може створити погрешно мишљење код публике.

„Кликбејт“ се сматра информативним садржајем чији је наслов општи и не открива локацију догађаја, контекст и релевантност. Такви текстови и чланци имају за циљ да привуку пажњу публике сензационалним насловима са обмањујућим последицама, који не разјашњавају тачно садржај чланка. „Кликбејт“ наслови се углавном праве да би се привукла читљивост у случају медијских публикација и/или да би се зарадило од кликова у случају комерцијалних публикација.

Оцена „Грешка“ се даје информативном садржају у коме се, током процеса састављања или објављивања, јављају грешке објављивањем нетачних информација (посебно када се раде са информацијама у бројкама) или емитовањем лоше проверених вести, без јасне намере дезинформисања јавности.

„Пристрасно извештавање“ се процењује као информативни садржај који јасно фаворизује чињенице, ставове и закључке који се поклапају са одређеним наративом, често занемарујући правило контакта са другом страном када су у питању тврдње које штете нечијем угледу или које одређени актери приказују са негативним приступом. Један облик пристрасног извештавања је селективно представљање чињеница, где се истичу чињенице које подржавају одређену тезу, док се чињенице које је не потврђују занемарују.

„Теоријама завере“ се сматра информативни садржај који садржи лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових садржаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих поузданих доказа.

„Псеудонаука“ се дефинише као информативни садржај који покушава да представи одређена мишљења, ставове, вредности или налазе добијене ненаучном методом и представи их као научна открића или чињенице. Такви извештаји често погрешно тумаче или манипулишу постојећим научним истраживањима или се позивају на истраживања која су супротна научној верификацији и утврђивању чињеница.

„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје информативном садржају који користи чињенице за које се зна да су тачне, али их тумачи на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.

„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.

Оцена „Спин“ се даје информативном садржају којим аутор покушава да скрене пажњу јавности са неког другог садржаја или чињеница које се извештавају у том тренутку. Карактеристика таквог садржаја је покушај да се он јавља углавном као реакција на извештај другог медија или актуелни догађај са којег неко жели да скрене пажњу, а који је неповољан за неке актере, углавном политику. Ова оцена је стога специфична по томе што може зависити од спољних фактора, као што су случајеви када одређени медиј игнорише актуелне неповољне вести с једне стране, а истовремено објављује садржај који је неповољан с друге стране.

Оцена „Лажне вести“ се даје информативном садржају који је у потпуности измишљен или који садржи чињенично нетачне тврдње или информације. Садржај који је оцењен као лажне вести може се дефинисати као садржај који је креиран и дистрибуиран са намером да се јавност дезинформише, тј. да се тврдња која је потпуно нетачна представи као чињеница.

Ова оцена се даје медијским извештајима који емитују оригинални садржај из другог медија који садржи лажне вести. Оцена се даје само за емитовање садржаја који је категорисан као лажне вести.

Ознака „цензура“ даје се информативном садржају који резултира делимичним или потпуним цензурисањем. То су садржаји који се уклањају одмах након објављивања, без јасног објашњења уредништва. У том смислу, направиће се разлика између стилских и других врста ажурирања, с обзиром на то да се цензура углавном односи на садржај који се бави политичким осетљивим питањима и темама од јавног интереса, а који је „нестао“ без икаквог јасног разлога.

Оцена „Непроверено“ се даје оним информативним садржајима који не пружају довољно информација да потврде тврдње изнете у извештају, а који нису могли бити проверени због одређених околности (брзина, недостатак извора) током објављивања садржаја.

Оцена „Обмана“ се даје информативном садржају који је манипулисан у смислу визуелног (дипфејк, јефтини фејк), аудио или текстуалног садржаја како би се обманула публика. Овај облик обмане се обично користи за производњу лажног и манипулисаног садржаја.