Написао/ла: Festim Rizanaj
На локалним изборима одржаним 12. октобра 2025. године на Косову, Српска листа је успела да победи у девет општина у подручјима са већинском српском већином, без другог круга. У међувремену, у општини Клокот, према прелиминарним резултатима Централне изборне комисије, трка остаје отворена јер ће се одржати други круг између кандидата Српске листе и друге српске странке, Српске народне слоге.
Након локалних избора на Косову, српски званичници и медији су објавили саопштења и чланке у којима су промовисали неколико главних наратива:
- "„Победа као гаранција опстанка Срба на Косову“: Политичари попут Петра Петковића и Милорада Додика представљају резултат српске листе као сигурност да ће српска заједница наставити да постоји и да има контролу над општинама са српском већином.
- „Укидање Куртијевог апартхејда“: Разни медији и политичари, укључујући и Зорана Анђелковића, представљају учешће Срба на изборима као чин којим се руши „једнострани Куртијев режим“ и његова дискриминаторска политика према Србима на северу Косова.
- "„Јединство Срба и подршка Београда“: Наратив који истиче да је победа српске листе резултат јединства Срба и директне подршке Србије и председника Александра Вучића.
- "Неуспех Куртијеве политике и приштинских институција": Наратив приказује премијера Аљбина Куртија као ослабљеног и изгубљеног у сукобу са српским народом, представљајући победу српске листе као победу над „притиском и једностраном политиком“ косовске владе.
- "„Победа као референдум о легитимитету Србије“: Наратив који тумачи гласање за Српску листу не само као локални резултат, већ као подршку политици и утицају Београда на Косову.
- "„Масовна излазност на изборима“: Нагласак на рекордном учешћу Срба на изборима, представљеном као симбол снаге и јединства српске заједнице, коришћен је за оправдање политичког легитимитета српске листе.
- "Упозорење на поступке Приштине након избора": Наратив који припрема терен да се косовске институције прикажу као препреке које ће покушати да обуздају деловање српских градоначелника и ограниче локалну самоуправу, представљајући сваку препреку као „доказ Куртијеве тираније“.
Наративи српских званичника и медија
Председник Србије Александар Вучић први је објавио победу Српске листе у девет од десет општина са српском већином на Косову, представљајући резултат као тријумф српског националног јединства. У својој изјави за српску телевизијску станицу Пинк, Вучић је нагласио да је на овим изборима изашло 57.786 српских бирача – 3.600 више него на парламентарним изборима у фебруару – тумачећи то као доказ снажне подршке Српској листи. Вучић је посебно поменуо Грачаницу као пример „српског отпора“, тврдећи да „чак ни напори Албанаца да утичу на резултат“ нису успели да га промене. Његова изјава је пренела јасан политички наратив: да победа Српске листе представља успех Србије суочена са „притиском Приштине“ и доказује да се „Србија не може лако уништити“. На тај начин, изборни резултат је искоришћен за јачање наратива о контроли Београда над српском заједницом на Косову и за представљање учешћа Срба на изборима као повратак „њихових легитимних институција“ под српски утицај. (овде)
Дан након локалних избора на Косову, директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, Петар Петковић, описао је победу српске листе као „гаранцију опстанка и будућности српског народа на Косову“. У гостовању на телевизији Пинк, резултат је описао као доказ „уједињења косовских Срба са централном Србијом и са председником Александром Вучићем“, представљајући Српску листу као инструмент националне одбране под вођством Београда.
Петковић је ову победу повезао са „повратком Срба у њихове општине на северу Косова“ и „крајем владавине Куртијевог гаулајтера“, посебно помињући Лепосавић као пример „свргавања градоначелника које је поставила Приштина“. Оптужио је косовску владу за „политички тероризам, хапшења и дискриминацију Срба“, приказујући ситуацију као борбу за слободу и идентитет. У суштини, његове изјаве су храниле познати наратив Београда: да Српска листа и Србија имају једину легитимну улогу у представљању косовских Срба, док су избори протумачени као неуспех политике Аљбина Куртија и повратак пуног српског утицаја на северу земље. (овде)
Председник Републике Српске у БиХ, Милорад Додик, придружио се реакцијама из Београда честитајући Српској листи победу на локалним изборима на Косову 12. октобра. У објави на платформи „X“, описао је овај резултат као „гаранцију за стабилност и опстанак српског народа на Косову“ и као знак да ће „Срби тамо сами одлучивати о својој будућности“. Према Додиковим речима, „Срби на Косову су храбро показали шта значе лојалност и поверење у домовину, победивши кроз своје непобедиво јединство“. Он је овај процес назвао „поразом Куртијевог режима“ и истовремено упутио честитке председнику Србије Александру Вучићу на „великој победи“, представљајући Српску листу као представнике националне воље Срба. Ова изјава је додатно појачала координисани политички наратив између Београда и Бањалуке, који изборни резултат тумаче не као локални демократски процес, већ као стратешку победу Србије над косовском владом и као симбол српског јединства на свим „националним просторима“.овде)
Након објављивања прелиминарних резултата локалних избора на Косову одржаних 12. октобра, српски медији блиски влади конструисали су неколико снажних политичких наратива како би протумачили победу српске листе у општинама са српском већином. Један од најраспрострањенијих био је онај под насловом „Срби оловком укинули Куртијев апартхејд“ (Срби оловком уклонили Куртијев апартхејд), објављен на „alo.rs“, који је учешће Срба на изборима представио као чин ослобођења од „Куртијевог режима“. Ово уоквиривање пратиле су изјаве попут оне политичара Зорана Анђелковића, који је за српску новинску агенцију „Танјуг“ рекао да су Срби „оловком уклонили апартхејд који је Курти успоставио на северу Косова, уз подршку земаља Квинте“. Према његовим речима, „Куртијева владавина са 3% преко 97% Срба“ представљала је „облик апартхејда“, док је масовна излазност на изборима показала „снагу српске заједнице и поверење у политику Александра Вучића“.овде)
У другом чланку објављеном на „alo.rs“, председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове у Србији, Милован Дрецун, похвалио је победу српске листе на локалним изборима на Косову 12. октобра као „знак политичке зрелости Срба“ и гаранцију њиховог опстанка на Косову. Изјавио је да Српска листа остаје „једина веза са државом Србијом“ и оптужио владу Аљбина Куртија за „једнострану политику која је штетна по животе Срба“, тврдећи да тежи „циљевима милитаризације и албанизације“ кроз притисак, расељавање и куповину српске земље. Према Дрецуну, „без обзира на могуће промене власти у Приштини, ове политике ће се наставити“, уз напомену да ће Србија остати главни извор подршке општинама са српском већином.овде)
Анализа објављена на Kurir.rs под називом „Повратак српских градоначелника на север Косова: Приштина ће их зауставити контролом полиције, катастра, правосуђа и финансија“) бави се ситуацијом након победе српске листе у девет од десет општина са српском већином на локалним изборима 12. октобра 2025. године.овде)
Према анализи, иако је српска заједница вратила своје легитимне представнике на северу Косова, косовска влада је задржала контролу над кључним институцијама као што су полиција, катастар, правосуђе и финансије, ограничавајући стварну моћ локалне самоуправе. Политиколог Огњен Гогић наглашава да се „нови градоначелници не враћају у претходно стање“, јер је Косово успоставило механизме за ограничавање запошљавања, буџета и локалног одлучивања. У међувремену, аналитичар Срђан Бараћ назива овај развој догађаја „новом фазом административних и симболичких притисака“, упозоравајући на могућност провокација и безбедносних инцидената. Он подвлачи да ће стабилност и уздржаност нових српских градоначелника бити кључни за очување јединства заједнице и јачање позиције Србије у дијалогу са Косовом.