Непроверен садржај односи се на информације или тврдње које нису потврђене или проверене од стране поузданих извора пре објављивања. Стога се оцена „Непроверено“ даје оним медијским извештајима који не пружају довољно информација да би потврдили тврдње изнете у извештају, а који нису могли да потврде исте због недостатка или непоседовања поузданих извора. Овај садржај може да садржи разне тврдње и спекулације и може се ширити путем различитих медија, као што су друштвене мреже, новински чланци или видео снимци.
Непроверен садржај може бити проблематичан јер може садржати лажне или обмањујуће информације. Без провере може бити тешко знати да ли су информације истините или не. То може довести до ширења гласина и дезинформација, што може имати озбиљне последице, као што су нарушавање поверења у институције, ширење страха и панике и подстицање насиља.
Да бисте избегли ширење непровереног садржаја, важно је пажљиво проценити изворе информација и тражити проверу од поузданих извора. Организације за проверу чињеница могу бити користан ресурс за проверу информација, а такође је добра идеја потражити више извора како бисте потврдили тачност информација. Када наиђете на непроверен садржај, најбоље је да му приступите са скептицизмом и уздржите се од просуђивања док се информација не провери.
Карактеристике непровереног садржаја могу да варирају, али неке заједничке особине укључују:
Недостатак поузданих извора: Непровереном садржају често недостају веродостојни извори или референце које би поткрепиле изнете тврдње. Недостатак веродостојних извора отежава проверу тачности информација. На пример, руска новинска агенција Спутњик објавила је чланак под насловом „ Бачено је 37,000 касетних бомби и 15 тона уранијума: Дан када је почела агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију.Након провере, потврђено је да чланак није заснован на чињеницама где иста тврдња противречи веродостојним изворима. (овде)
Сензационалне или преувеличане тврдње: Непроверен садржај може да садржи сензационалне или преувеличане тврдње намењене привлачењу пажње или генерисању кликова, без икаквих доказа који их поткрепљују. На пример, фотографија је објављена у медијима на албанском језику са натписом „Рудари Трепче у време Сухура, на деветом хоризонту, дубина преко 800 метара. Након провере, потврђено је да слика не приказује руднике Трепче, већ да је фотографија снимљена негде, у руднику у Турској. (овде)
Нејасан или нетачан језик: Непроверен садржај може користити нејасан или нетачан језик који је отворен за тумачење, што отежава утврђивање тачности информација. На пример, „Британска компанија објављује да се 640 хиљада тона злата налази на излазу из Приштине“, наслови су објављени у неколико медија, чији чланци представљају налазе студије британске компаније за истраживање рударства „Western Tethyan Resources“. Након провере чињеница, утврђено је да се не ради о 640 хиљада тона злата, већ о минералима са потенцијалом за екстракцију злата, а не о чистом злату. (овде)
Недостатак контекста: Непровереном садржају могу недостајати важне контекстуалне или позадинске информације потребне за потпуно разумевање ситуације или питања о којем се расправља. На пример, један медиј на албанском језику објавио је чланак под насловом „Турски аналитичар изненађује цео свет својим поступком, истиче албанску заставу у емисији, ово су...!“, у којем се наводи да је турски аналитичар отворено изразио своју љубав према Албанцима и тријумфима Албанаца као народа свуда. Након провере чињеница, утврђено је да је турски аналитичар говорио о успешној квалификацији Албаније за Евро 2016. (овде)