Написао/ла: Фатбард Дема
U објавио је слику где се види кандидат за премијера из покрета Самоопредељење, Аљбин Курти, а иза њега канцеларије српске листе у Лепосавићу.
Кроз ову објаву се тврди да је Курти посетио Српску листу у Северној Митровици како би координирао са овим политичким субјектом формирање владе.
Објава је пронађена 12. фебруара на Фејсбуку од стране странице „Приштина".
Истина?
Након провере чињеница, утврђено је да је слика преузета са старог видеа (16. јануара) и да је тврдња лажна.
Након истраживања које је спровео hibrid.info путем аутоматизованог програма „InVID“, hibrid.info је успео да пронађе аутентични видео објављен на порталу Kosovanews.net на Фејсбуку 17. јануара. (видети овде)
У опису овог видеа објашњено је да је снимак настао у јануару, када је Курти, током посете Лепосавићу, прошао поред канцеларија српске листе током посете Интерекс маркету у овој општини.
Курти је 16. јануара имао објавио/ла је фотографију на свом званичном Фејсбук налогу са описом За трошкове доручка у INTEREX-у у Лепосавићу.
Ланац супермаркета „INTEREX“ отворио је своју продавницу у Лепосавићу 9. октобра 2024. године.овде)
анализирати:
Преко фотографије се тврдило да је Курти отишао у канцеларије српске листе како би се координисао са овим политичким субјектом око формирања владе.
Након провере чињеница, потврђено је да је тврдња лажна. Слика је преузета са старог видеа снимљеног 16. јануара када је Курти посетио Интерекс маркет у Лепосавићу, који је отворен прошле године.
Курти, на аутентичном снимку док иде ка Интерекс маркету, види се како пролази поред канцеларија српске листе.
На основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује објаву коју је на Фејсбуку објавила страница „Приштина“ као „Манипулацију чињеницама“ и „Дезинформацију“.
Образложење:
„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје информативном садржају који користи чињенице за које се зна да су тачне, али их тумачи на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.