Написао/ла: Фатбард Дема
Видео снимак који приказује неколико људи близу рачунара повезаних на више телефона објавио је сајт на албанском језику „Аудионур„на Фејсбуку“.
Ова страница је додала титлове за овај садржај „Овако функционише „Декан Крос група“ - Зашто има толико коментара и увреда на видео снимцима имама?! Ово је метода како функционишу ти бездушни роботи!“
Шта је hibrid.info пронашао о овом видеу?
Након истраживања, сајт hibrid.info је открио да овај видео материјал кружи интернетом од 29. јуна и да се, на основу његовог описа, наводи да приказује групу Кинеза који манипулишу гласовима на мрежи.
Линк до објаве коју је на Фејсбуку објавила страница „Audionur“:
https://www.facebook.com/studioaudionur/videos/1400623227283855/?rdid=RKtf5MjXcjhuZmYT
Након истраживања спроведеног путем аутоматизованог програма „InVID“, hibrid.info је успео да пронађе видео материјал објављен на америчкој платформи „Imgur.com“. (видети овде)
Опис видео материјала, преведен на албански језик:
Кинеска фарма кликова где се манипулација гласовима дешава на мрежи.
На основу података са претраживача „TinEye.com“, овај видео кружи интернетом од 29. јуна 2024. године. (видети овде)
Контекст
Тврдња коју износи „Аудионур“ налог, односећи се, како се наводи, на функционисање „Деканске крст групе“, повезана је са „Покретом за добровољно напуштање исламске религије“.
Објаву о стварању овог „покрета“ објавио је 21. октобра 2023. године новинар Зећир Мехметај на свом Фејсбук налогу. (видети овде)
анализирати:
Кроз видео који приказује неколико људи близу неколико рачунара, који су повезани са великим бројем телефона, тврдило се да тако послује „Deçan Cross Group“, износећи увредљиве коментаре у видео записима имама.
Hibrid.info је открио да су људи у видеу Кинези, а у натпису садржаја се наводи да манипулишу гласовима на мрежи.
На основу своје методологије рада, hibrid.info ову тврдњу оцењује као „дезинформацију“.
Образложење:
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.