Руско Министарство унутрашњих послова је 14. марта на руској друштвеној мрежи „Телеграм“ објавио је списак у којем се тврдило да се ради о подацима о страним плаћеницима који су се придружили Украјини од 24. фебруара 2022. године, дана када је Русија покренула своју потпуну, ничим изазвану инвазију на Украјину.
Поред колоне са бројем наводних плаћеника, та листа је садржала и колону са бројем погинулих.
Пољска је била на врху листе са 2,900 плаћеника, од којих је званична Москва тврдила да је убијено 1,497.
Међу земљама са највише плаћеника из Европе, према подацима Русије, биле су Албанија и Косово.
Према подацима Кремља, 192 припадника из Албаније придружило се украјинској војсци током ове две године жестоких борби, од којих је, како се наводи, 87 погинуло.
Русија тврди да су сличне бројке са Косова. Од 191 косовског плаћеника, руско Министарство унутрашњих послова каже да је 84 убијено.
Осим реченице „Руско министарство унутрашњих послова наставља да проналази и лично региструје све стране плаћенике који су стигли у Украјину ради учешћа у борбеним операцијама“, нису дати никакви докази о овим објављеним бројкама.
Шта су Косово и Албанија рекли о овим бројкама?
Објављивање ове листе од стране Русије догодило се неколико дана пре него што је потврђен пети мандат Владимира Путина као председника земље.
Чак и за косовског стручњака за безбедност Бедрија Елезија, ова два догађаја су повезана јер каже да се „Русија спрема за ескалацију ситуације“.
Он каже да број плаћеника са Косова нема основа, јер је, према његовим речима, на основу неких информација, 9 Косовара отишло у Украјину да се бори, од којих је 5 живело на Косову, а 4 у европским земљама.
„Од почетка рата у Украјини покушавамо да пружимо информације о могућностима да се грађани Косова придруже овом рату на страни Украјине, јер је створено мишљење да су најмоћније земље света на страни овог рата и да постоје плаћеници из различитих земаља који ће се борити. Нисмо пронашли људе који су се придружили. На Косову и даље постоји закон који санкционише његове грађане за учешће у страним ратовима, могу бити кривично гоњени. Можемо рећи да до сада има негде 9 грађана, 5 са Косова и 4 друга са Косова који живе у другим европским земљама. Након поновне потврде председника, Русија се спрема за ескалацију ситуације, покушава да створи мишљење да ће покушати да пронађе те људе са Косова који су учествовали“, рекао је. нагласио је.
Такође је рекао да бројке које је објавила Русија немају никакво утемељење. Министарство унутрашњих послова Албаније.
Албанска новинарка Андуена Лабани каже да је имала комуникацију и са Министарством унутрашњих послова у Украјини, где јој је речено да су информације да у рату има албанских плаћеника неистините.
„Албанско Министарство унутрашњих послова нема такве информације, назива их дезинформацијама које се раде у оквиру политике руске државе. Успео сам да комуницирам са Министарством унутрашњих послова у Украјини. Украјинско министарство ми изјављује да говоримо о искривљавању информација, све информације које долазе, на улицу, било да их финансирају медији или разни новинари, долазе од руске тајне службе. Извори из Министарства одбране кажу да ове информације нису истините“, рекао је новинар Лабани.
Чак и у прошлости, Русија је покушавала да манипулише бројем албанских учесника, како са Косова тако и из Албаније, у одбрану Украјине.
Чак и само неколико дана пре покретања „специјалне војне акције“, како Русија назива свој рат за инвазију на Украјину, министар спољних послова, Сергеи Лавров, је рекао да се „плаћеници са Косова, Албаније и Босне и Херцеговине регрутују за слање у Донбас и друге земље, како би се пореметила равнотежа Русије“.
А 18. јула 2022. године, руско Министарство одбране објавио је списак као што је овај од 14. марта ове године, у којем се тврди да је 156 грађана Косова и 150 Албаније учествовало као плаћеници на страни Украјине. Од њих, Русија је тврдила да је елиминисала преко 100.
Међутим, министар унутрашњих послова, Џелал Свечала, рекао је да „Косово нема борце у Украјини“.
„Немамо никакве информације да је било који грађанин Републике Косово део рата у Украјини, а камоли да међу њима имамо жртава, како су објавиле агенције [Владимира] Путина“, Министар Свечла је рекао, додајући да су све ове публикације део руске пропаганде.
Шта чека Косоваре код куће ако учествују у страним ратовима?
„Ко организује, регрутује, води или обучава лица или групе лица са циљем придруживања или учешћа у страној војсци или полицији, у страним паравојним или параполицијским формацијама, у групним организацијама или појединачно у било ком облику оружаног сукоба ван територије Републике Косово, казниће се затвором од пет (5) до петнаест (15) година.“
Тако пише закон о забрани учешћа у оружаним сукобима ван територије земље.
Овај закон је усвојен од стране Парламент Косова, 12. марта 2015. године. За усвајање овог Закона гласало је 60 посланика, 17 је било против, а 2 посланика су била уздржана.
Доношење овог закона сматрано је приоритетом због чињенице да се Косово обавезало да ће бити укључено у глобалну борбу против тероризма и верског екстремизма.
Тадашњи министар унутрашњих послова, Скендер Хисени, потврдио је да је до тада било око 300 људи са Косова који су били укључени у рат у Сирији или чак Ираку.
Држава Косово је, заједно са Сједињеним Америчким Државама, спровела неколико акција како би вратила своје грађане из жаришта рата у Сирији. Исти су процесуирани, а многи од њих су осуђени на затворске казне.
Аналитички чланак од Агон Османи
Ову публикацију је финансирала/суфинансирала Европска унија. Њен садржај је искључива одговорност Акције за демократско друштво и не одражава нужно ставове Европске уније.
Ову публикацију подржава ЦФИ – Девелоппемент Медиас. Сва аутономија од стране CFI је задржана при креирању овог садржаја.