Студија о улози лажних вести на Западном Балкану, представљена Европском парламенту (ЕП), каже да је феномен дезинформација широко распрострањен у свим земљама овог региона.
Овај извештај мапира земље Западног Балкана и утицај дезинформација у зависности од земље.
Према овом извештају, током истраживања у периоду од 2018. до 2020. године, откривена су три главна изазова дезинформација: спољни изазови кредибилитету ЕУ; дезинформације везане за пандемију COVID-19; и утицај дезинформација на изборе и референдуме. У међувремену, страни актери – углавном Русија, али и Кина, Турска и друге земље у региону и близу њега – појављују се као важни утицајни фактори у дистрибуцији лажних вести и дезинформација.
Када се говори посебно о Косову, главни фокус је на међународном утицају, с обзиром на његов статус, који је, како кажу, споран. У извештају се помиње и српски утицај и пропаганда „Велике Албаније“, која се шири у медијима региона који се граничи са територијама насељеним Албанцима.
У политичком контексту, у случају Косова, помињу се и недавни догађаји са падом Владе коју је предводио Аљбин Курти.
Студија о улози лажних вести на Западном Балкану, представљена Европском парламенту (ЕП), каже да је феномен дезинформација на Косову имао директне политичке импликације које су чак довеле до пада владе Аљбина Куртија.
„Сама коалиција је била кратког века и поткопана је америчком дезинформацијском операцијом“, наводи се у објављеној студији, коју је спровело неколико европских аутора, а наручила је за потребе Спољнополитичког одбора ЕП (АФЕТ).
Ова студија показује главне трендове и обрасце дезинформација и борбу против дезинформација широм региона у периоду од 2018. до 2020. године.
У документу се објашњава ангажовање председника Сједињених Држава Доналда Трампа и именовање његовог специјалног изасланика за преговоре између Србије и Косова, Ричарда Гренела.
„Фрустриран оним што је видео као опструкцију косовског премијера Албина Куртија, амбасадор Гренел је очигледно организовао да сенатор Дејвид Перуде и син америчког председника, Доналд Трамп млађи, дају изјаву на Твитеру у којој сугеришу да ће се америчке трупе повући са Косова. Амбасадор Гренел је наставио да уноси ову претњу – коју није изрекао ниједан амерички званичник – у преговоре са Куртијевим коалиционим партнерима, што је довело до предлога за гласање о неповерењу који је срушио Куртијеву владу. Овај потез је широко осуђен у Европи, укључујући и заједнички демарш француског и немачког амбасадора у Приштини. Овај пример показује како је страни актер био у стању да произведе потпуно измишљену претњу и тиме инсистира на промени владе“, наводи се у студији.
Аљбин Курти је 20. априла, док је био премијер на функцији, током онлајн конференције за међународне медије, изјавио да је ЛДК поднео предлог о неповерењу у координацији са Гренелом, тврдећи да је његова влада свргнута само зато што је Гренел био у журба „да потпише споразум са Србијом”.
Према тврдњама у овом документу, које су изнете према анализи друштвених медија, у ову кампању су били укључени и медији и политичари, које студија идентификује као „главне канале дезинформација на Косову“. У документу се помињу одређени утицајни медији на Косову, као и председник Демократског савеза Косова Иса Мустафа и (сада бивши) председник Демократске партије Косова Кадри Весели.
„Поруке на друштвеним мрежама које су стизале од Мустафе и Веселија посебно су подстакле обману афере Гренел“, наводи се у документу.
Комплетан извештај Европског парламента: https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/STUD/2020/653621/EXPO_STU(2020)653621_EN.pdf