Од 2. августа, правила утврђена у Члан 50 Европског закона о вештачкој интелигенцији (Закон о ВИ) намећу нове обавезе у погледу транспарентности садржаја креираног или манипулисаног помоћу вештачке интелигенције. Према Европској комисији, добављачи система вештачке интелигенције морају омогућити обележавање генерисаног или манипулисаног садржаја тако да буде препознатљив и детектован. У међувремену, корисници система вештачке интелигенције морају обавестити јавност када наиђу на дипфејкове или текстуални садржај генерисан вештачком интелигенцијом о питањима од јавног интереса, када је тај садржај објављен без људског прегледа или уредничке контроле.
Нова правила имају за циљ да се позабаве једним од главних изазова ере вештачке интелигенције: тешкоћом у разликовању аутентичног и синтетичког садржаја. Европска комисија директно повезује транспарентност са борбом против превара и манипулација, сматрајући идентификацију садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом важним елементом за очување интегритета информационог екосистема.
У овом контексту, рад и залагање Hibrid.info-а за транспарентност и одговорност у коришћењу вештачке интелигенције добијају на посебном значају. Упркос чињеници да Косово није члан Европске уније и није директно укључено у спровођење ових правила, прилагођавање европским стандардима и праксама остаје важно за јачање интегритета информација и припрему земље за изазове које представља садржај креиран и манипулисан помоћу вештачке интелигенције.
Током протеклих неколико месеци, Hibrid.info је константно покретао питање утицаја вештачке интелигенције на интегритет информација, тврдећи да брзи развој технологије мора бити праћен јасним професионалним стандардима, механизмима верификације и транспарентношћу према јавности.
У јануару ове године, Hibrid.info је објавио анализу „Криза интегритета информација и потреба за регулисањем употребе вештачке интелигенције„, која је истакла да развој технологија вештачке интелигенције све више отежава разликовање између верификованог и манипулисаног садржаја. Према анализи, у одсуству јасних уређивачких стандарда и механизама контроле, садржај креиран или манипулисан помоћу вештачке интелигенције може кружити друштвеним мрежама, а затим бити поново објављен као поуздана информација, повећавајући ризик од дезинформација и јавне конфузије.
Ова забринутост је такође решена кроз Округли сто који је организовао Hibrid.info 30. јануара 2026., где су представници јавних институција, медија, академске заједнице и цивилног друштва разговарали о утицају вештачке интелигенције на интегритет информација. Фокус је био на потреби изградње заједничког приступа коришћењу вештачке интелигенције у медијима и решавању постојећих регулаторних празнина на Косову.
Са овог округлог стола произашао је низ препорука, укључујући подстицање добровољног означавања садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом, ажурирање уредничких и етичких кодекса, обуку новинара и уредника и изградњу националног модела саморегулације и међуинституционалне сарадње. Hibrid.info је представио овај процес као напоран рад на изградњи етичких стандарда, смерница и модела транспарентности за употребу вештачке интелигенције у медијима.
За Hibrid.info, потреба за овим стандардима је директно повезана са одговорношћу медија према јавности. У времену када се фотографије, видео снимци, аудио снимци и текстови могу креирати или манипулисати уз мало технолошких средстава, транспарентност више није само етичко питање, већ суштински елемент поверења у информације.
Hibrid.info је такође позвао за транспарентност у коришћењу вештачке интелигенције у политичкој комуникацији, наглашавајући да се садржај генерисан овом технологијом све више користи у изборним кампањама на Косову како би се илустровала изборна обећања, визије за будућност и коментарисао друштвени и институционални развој.
Ризик постаје посебно велики када се садржај генерисан вештачком интелигенцијом користи у политичким и друштвеним контекстима. Синтетички садржај може се користити за стварање лажних утисака, манипулацију изјавама, представљање догађаја који се нису догодили или утицање на јавну перцепцију појединаца и институција. У овим случајевима, недостатак означавања додатно отежава грађанима да критички процене информације које им се пружају.
Међутим, 2. август не треба посматрати само као датум када нова правила почињу да се примењују у ЕУ. За Косово, овај датум може послужити као референтна тачка за почетак структурираније дискусије о томе како треба управљати садржајем генерисаним вештачком интелигенцијом.
Такав приступ би могао да почне са тренутним и практичним мерама, као што су добровољно означавање садржаја генерисаног или манипулисаног вештачком интелигенцијом, ажурирање етичких кодекса и уредничких смерница и обука новинара за идентификацију и верификацију синтетичког садржаја. У каснијој фази, ове праксе би могле да послуже као основа за изградњу одрживијег регулаторног оквира.
Косово тренутно нема специфичан законски оквир који утврђује јасне обавезе за означавање садржаја креираног вештачком интелигенцијом у медијима. Из тог разлога, Hibrid.info се залаже за потребу координисаног приступа, који би укључивао медије, институције, саморегулаторна тела, академску заједницу и цивилно друштво.