Написао/ла: Festim Rizanaj
Медијска кампања РТ Балкан и Спутњика представља процес избора на Косову крајем 2025. године као егзистенцијалну битку за опстанак српског становништва, градећи наратив да су избори намештени гласовима дијаспоре и милитаризованом реториком Аљбина Куртија. У овим извештајима, Српска листа је представљена као једина легитимна снага и као „пупчана врпца“ која штити Србе од институционалног насиља и, како се наводи, покушаја етничког чишћења. Истовремено, косовске институције – укључујући ЦИК – и српски политичари који сарађују са Приштином етикетирају се као нелегитимни и у служби антисрпских интереса, док се изборни процес не приказује као демократско такмичење, већ као одлучујући референдум за очување политичке и идентитетске везе Срба са Србијом.
РТ балканске наративе
Кроз детаљну анализу извештавања РТ Балкан у периоду од 17. до 30. децембра 2025. године, уочава се јасан уређивачки приступ који се фокусира на заштиту српских интереса и оштру критику приштинских институција. Према достављеним изворима, објављено је најмање 19 главних чланака (на основу јединствених наслова и тема извора) који покривају ток избора одржаних 28. децембра.
Коришћење дијаспоре као алата манипулације
Према извештајима РТ Балкана, коришћење дијаспоре од стране Албина Куртија је приказано као чисто средство политичке манипулације ради обезбеђивања власти. Овај медиј инсистира да је Курти намерно намештени избори крајем децембра, користећи масовни долазак око 400,000 припадника дијаспоре за празнике на крају године. Овај потез се види као стратегија да попуни свој „резервоар гласова“ људима који не живе тамо, јер је поверење у локално становништво значајно опало.
Ова ситуација је описана као изванредан парадоксКуртијев трећи мандат обезбеђују гласови људи који су напустили Косово управо зато што им његова влада није обезбедила посао или социјална помоћИзвори истичу да ови гласачи долазе из Европе на викенд, гласају и враћају се у своје земље са платама од хиљада евра, остављајући локалне анкетаре да се носе са тим. високи трошкови живота, инфлација и пензије од само 120-140 евра.
РТ Балкан тврди да је ово „увезени глас“ се користи да прикрије дубоку кризу легитимитета унутар земље. Према њиховим речима, око 15% укупних гласова дошло је из дијаспоре, при чему 62% ове групе подржава Самоопредељење, чиме постаје одлучујући фактор победеРТ Балкан иде даље оптужујући Куртија да је намерно манипулисао процесом парламентарни, организујући 57 неуспелих седница Скупштине само да би се „одужио“ датум избора до тренутка доласка дијаспоре. Штавише, сматра се да је ова дијаспора лакша за манипулацију обећањима и реториком националистичка милитаризација, јер не доживљавају тешку стварност живота на терену. РТ Балкан извештава такође да је стварни број Албанаца који живе на Косову много мањи од онога што се званично представља и да су на изборе углавном утицали гласови дијаспоре.
Милитаризација и „српска претња“ као параван
Према извештајима РТ Балкана, кампању Албина Куртија карактерише „скоро ратна“ ситуација, где се „српска претња“ и руска претња користе као параван за прикривање унутрашњих проблема. Медиј наглашава да Курти „продаје“ својим бирачима оштру реторику милитаризације, обећавајући да ће купити Немачки „Панцерфауст“ системи, америчке ракете „Џавелин“, хеликоптери, као и отварање фабрика за производњу дронова и муниције. Чак је и прогласио да ће, са новим одбрамбеним системима, „Србији не требају тенкови.„, јер не би имали никакве шансе против оружја које је он обезбедио, укључујући 1,000 турских „камиказа“ дронова.“
Ова нарација о „балканском пироману“ служи као средство за подстицање националистичких осећања и скретање пажње са економских неуспеха, као што су минималне пензије од 120-140 евра и ниске плате, што је приморало преко 210,000 Албанаца да напусте Косово током његовог мандата. Политиколог Огњен Гогић напомиње да Курти игра улогу „Мали Зеленски на Балкану“, представљајући се као једини бранилац од могуће „инвазије“, стратегија која служи обезбеђивању подршке милитаната и дијаспоре који не трпе последице економске кризе на терену.
„Институционално насиље“ и прогон
Медиј наглашава да је Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини коришћена као политичко средство за спречио учешће српске листе, одбијајући сертификацију ове странке и њених кандидата четири пута у току године, одлуке које су касније поништене од стране жалбених комисија. Поред тога, РТ Балкан извештава да је ЦИК донео незаконите одлуке о саставу бирачких одбора дхе одбио акредитацију посматрача из организације „ОКО“ само зато што је у њиховом статуту коришћен термин „Косово и Метохија“. Овај приступ је критиковала и делегација Парламентарне скупштине Савета Европе, која је изразила забринутост због непристрасности изборне администрације.
Још један стуб ове нарације је коришћење хапшења као средства застрашивања. РТ Балкан извештава да је Албин Курти, уочи избора, ухапшен велики број Срба, оптужујући их за наводне ратне злочине после две деценије. Тек 2025. године, наводно ће бити око 100 Срба ухапшено или испитивано, док је забележено преко 150 етнички мотивисаних инцидената. Ова кампања је такође укључивала насилно одузимање кућа и објеката из српских породица и забрана употребе српског динара.
Представници српске листе, попут Игора Симића, описали су ове мере, укључујући „Закон о странцима“, као покушај да се „етничко чишћење кроз административне одлуке“Према њиховим речима, циљ приштинског режима био је да институционални страх и насиље да приморају Србе да напусте Косово, ударајући на главне стубове њиховог опстанка: здравство, образовање и везу са државом Србијом. Петковић каже да је 2025. била веома тешка година за Србе на Косову и да се суочавају са притиском, институционалним насиљем и дискриминацијом од стране приштинских власти.
Једини легитимитет српске листе
РТ Балкан истиче да главна снага српске листе произилази из директне подршке државе Србије и председника Александра ВучићаДиректор такозване Канцеларије за Косово, Петар Петковић, описао је ову странку као „жилачка линија“ који повезује косовске Србе са Београдом, тврдећи да би без ове везе инвестиције у здравство, образовање и инфраструктуру биле прекинуте. За медиј, Српска листа је једнака држави Србији, и сваки глас за њега је глас за заштиту Устава Србије.
Током кампање, лидери српске листе, попут Златана Елека и Далибора Јевтића, изјавили су да је ова странка „штит српског народа“ против политике Албина Куртија. РТ Балкан извештава да је само захваљујући победи свих 10 гарантованих мандата, Срби могу спречити „институционално насиље“, неоснована хапшења и покушаје да затварање српских школа и болницаДобијање ових мандата се види као једини начин да се осигура да се ниједна важна одлука у Приштини не доноси без сагласности Срба.
Кључни елемент наратива РТ Балкана је дискредитација српских политичара који нису део српске листе. Ненад Рашић и његова странка се стално етикетирају као „Куртијеви Срби“ или „слуге“ које служе штети српском јединству. Златан Елек, користећи медицинске метафоре, изјавио је да „Издаја је дијагноза од које нема бекства“, мислећи на оне који сарађују са Приштином. Према писању медија, Рашићи не представља Србе, као што је добијају гласове у чистим албанским срединама попут Призрена, уз оркестрирану помоћ Куртијевог режима да „украде“ српски мандат.
На крају, РТ Балкан описује ове изборе не као политичко такмичење, већ као референдум: или са Српском листом и државом Србијом, или са Куртијевим „послушницима“ који доводе до протеривања Срба. Након објављивања прелиминарних резултата, проглашена победа „10 према 0“ у српским круговима је коришћен као коначна потврда ове искључиве легитимности.
Протагонисти и антагонисти
протагонисти
Српска листа (Златан Елек, Игор Симић, Далибор Јевтић): Ова група је приказана као „штит српског народа“. Њихови вође су представљени као стоички браниоци који се боре да осигурају десет гарантованих мандата у приштинском парламенту, описујући ово као једини начин да се спречи институционално насиље и протеривање Срба.
Званични Београд (Александар Вуики., Петар Петковик): Председник Вучић и директор Петковић се сматрају јединим гарантима српског опстанка. Петковић описује Српску листу као „жилачка линија“ који повезује народ са државом Србијом, омогућавајући финансирање болница, школа и инфраструктуре.
Русија (Александар Боцан-Харченко): Руски амбасадор у Београду служи као глас међународног „разума“, који кроз своје интервјуе потврђује став да су ови избори неће донети никакве промене фундаментално или побољшање за Србе на Косову.
Антагонисти
Албин Курти и самоопредељење: Они су приказани као „Балкански пиромани“ и популисти који гаје мржњу према Србима. Према изворима, њихов циљ је да „ослободе север“ путем континуирана хапшења и административне притиске да се Срби присиле на одлазак.
Централна изборна комисија (ЦИК): Оптужен за политичку пристрасност и незаконите одлуке усмерен на елиминисање Српске листе из трке. Такође је оштро критикована због одбијање акредитације посматрача организације „ОКО“ из терминолошких разлога.
Ненад РасхикОписано као „Куртијев Србин“ и „слуга“ без легитимитета за српски народ. РТ Балкан инсистира да он добија мандате путем Манипулација албанским гласовима на местима попут Призрена да би наштетили српском јединству и интересима.
Међународни посматрачиЛикови попут Сабина Кудић (сматра се пријатељем Приштине) и представници Турске (државе која наоружава Косово) се посматрају са великим сумњењем. Оптужују их да нису у стању да буду независни у посматрању изборног процеса.
Спутњикове наративе
Превремени парламентарни избори одржани 28. децембра 2025. године означили су критичан тренутак за српску заједницу на Косову, а званични Београд их је описао као одлучујући догађај где је „преломљена судбина српског народа“. Кроз 22 чланка и анализе објављене на Sputniknews-у, огледа се напет период у коме се победа српске листе сматрала јединим начином да се одржи веза са државом Србијом.
Српска листа као „жила сламка“ са Београдом
Према овом медију, главни наратив који су промовисали српски представници био је да Српска листа представља „жилачку куку“ (виталну везу) између српског народа на Косову и званичног Београда. Директор такозване Канцеларије за Косово, Петар Петковић, и други лидери су истицали да само ова политичка снага гарантује континуитет финансијске помоћи, улагања у здравство и образовање кроз запошљавање стотина нових запослених, као и заштиту српских националних интереса у институцијама Приштине.
У том контексту, освајање свих 10 загарантованих мандата представљено је као неопходност да би се спречила маргинализација Срба и осигурало да ниједан политички процес не би био могућ без њих. Лидери српске листе као Златан Елек и Игор Симић позивао на потпуно јединство, тврдећи да сваки глас за друге опције служи слабљењу српског фактора и остваривању циљева Приштине „етничког чишћења“ кроз административне мере, попут „Закона о странцима“ или забране кретања аутомобила са овлашћењима.
Албин Курти и Ненад Рашић као претње јединству
Још једна снажна нарација у Спутњику био је приказ Албин Курти као антагониста који користи „терор“ и „милитаризацију севера“ кроз изградњу полицијских база да би протерао Србе. Спутњик тврди да је Курти покушао да „именује“ српске представнике подржавајући Ненад Рашикин, који је описан као „слуга“ Приштине који нема легитимитет у српским срединама, пошто је оптужен да је добијао гласове од Албанаца у општинама где нема Срба.
Штавише, Српска листа је оптужила Рашића за злоупотребу институција и субвенција за куповину гласова, тврдећи да је његов брат дистрибуирао изборни материјал и гласачке листиће у званичним канцеларијама. Министарство за заједнице и повратакОва нарација је представила изборни процес као сукоб између „правих Срба“ и оних који су „продали веру за вечеру“, покушавајући да поткопају српско национално јединство.
Избори као „референдум“ за опстанак и АКС
Избори нису третирани као нормалан демократски процес, већ као референдум за постојање српског народа на његовим „вековним огњиштима“. Наратив у Спутњику инсистирао је на томе да освајање свих 10 мандата даје Србима моћ да условљавају политичке процесе у Приштини, осигуравајући да се ниједна важна одлука не доноси без њиховог пристанка.
У том контексту, победа српске листе сматрана је кључном за истрајно тежњење ка формирању Заједница општина са већинском српском популацијом (ЗСО) према Бриселском споразуму. Спутњик наглашава да ЗСО треба да има извршна овлашћења у здравству и образовању и да одржава финансијске везе са Београдом, супротстављајући се покушајима Приштине и неких западних дипломата да је претворе у организацију без стварне политичке тежине.
Институционална дискриминација и препреке од стране ЦИК-а
Чланци у Спутњику наводили су оно што су назвали „институционалним прогоном“ Српске листе од стране Централне изборне комисије (ЦИК) у Приштини. Један истакнути пример био је одбијање акредитације посматрачке мисије „ОКО“ (Одбор за контролу и посматрање) само зато што је у њиховом статуту коришћен термин „Косово и Метохија“ уместо „Република Косово“. Представници мисије су ову акцију описали као директно кршење слободе изражавања и кредибилитета избора, тврдећи да право на посматрање не би требало да буде условљено терминолошким и идентитетским питањима.
Такође, наглашено је велике казне од 30,000 евра коју је изрекао Панел за жалбе и притужбе на изборе (ECAP) против Српске листе због постављања плаката на јавним местима у Лепосавићу, након жалбе субјекта „Косовски савез“. Представници Српске листе, попут Игора Симића, тврдили су да то доказује двоструке стандарде, где су албанске странке имале потпуну слободу кампање, док се њихов субјект суочавао са оркестрираним покушајима дисквалификације. Ова нарација је имала за циљ да покаже да су се Срби такмичили под неравноправним условима и под сталним правним и политичким притиском усмереним на слабљење српског фактора пре дана гласања.
Протагонисти:
Српска листа (Златан Елек, Игор Симић): Према Спутњику, ова тема се појављује као „штит“„српског народа и једини гарант националног јединства. Њен лидер, Златан Елек, нагласио је да је њихова победа једини начин да се заштите српски интереси и спречи ликвидација Срба декретима.“
Званични Београд (Александар Вучић, Петар Петковић, Милош Вучевић)): Ови актери су приказани као главни присталице које гарантују финансијску и политичку сигурност кроз пројекте као што је запошљавање 700 здравствених радника. Александар Вуики. дхе Петар Петковик непрекидно је позивао на гласање за Српску листу као „пупчану врпцу“ (жиловиту линију) са Србијом. Саветник Милош Вучевић описао је косовске Србе као „чуваре наше државе“.
Српски народ на Косову: Они су у Спутњику описани као „чувари државе“, који кроз свој отпор на „вековним огњиштима“ демонстрирају опстанак народа и државе на том простору. Руски медиј наглашава да су успешно одолели „терору“ и покушајима протеривања.
Антагонисти:
Аљбин Курти и покрет Ветевендосје: Према анализи, Курти се сматра архитектом нестабилности и „терора“, који користи милитаризацију севера и полицијске базе да протера Србе. Спутњик тврди да је покушао да „остави српски народ без вођства“ покушавајући да заустави учешће српске листе на изборима.
Ненад Рашић: Стално је означен као „собар„Приштине, који нема српски легитимитет већ је постављен путем албанских гласова у општинама као што су Ђаковица и Призрен. Такође је оптужен за злоупотребу државних субвенција за куповину гласова у својим канцеларијама.“ Министарство за заједнице и повратак.
Централна изборна комисија (ЦИК): Оптужени за незаконите одлуке, као што су одбијање акредитације посматрачке мисије „ОКО“ због употребе термина „Косово и Метохија“. Спутњик тврди да је ова институција изгубила легитимитет поставши део административног прогона српског ентитета.
Опозиција у Србији („демонстранти“): Извори представљају српску опозицију као Куртијеве сараднике, тврдећи да имају исти циљ: слабу Србију. Петковић је нагласио да „демонстранти“ намерно бирају критичне тренутке за косовске Србе како би изазвали немире у централној Србији.
