Председница Одбора за Косово у Скупштини Републике Србије, Данијела Николић, у саопштењу од 7. маја за агенцију Танјуг, оценио је да су ванредни избори најављени за 7. јун „доказ неспособности Приштине и колапса институција“.
Ова изјава је била проширена у медијима на српском језику. (овде, овде, овде)
Према њеним речима, чињеница да се избори поново одржавају показује, како је изразила, недостатак капацитета косовских институција да функционишу независно и без спољног мешања.
Она је тврдила да институције на Косову нису у стању да функционишу без интервенције међународне заједнице и да ће вршилац дужности премијера, Аљбин Курти, усмерити предизборну кампању на „антисрпску политику“, а не на економска питања или животни стандард.
Николићева изјава укључује неколико наратива који се често понављају у политичком и медијском дискурсу у Србији у вези са Косовом: наратив о „институционалном колапсу“, наратив о „зависности од међународних агената“, наратив о „антисрпској политици“.
Међутим, политички развој догађаја на Косову и институционалне чињенице пружају комплекснију слику.
Превремени избори нису неуобичајена појава у парламентарним системима и не сматрају се аутоматски показатељем „институционалног колапса“. Чак и у земљама Европске уније, превремени избори су одржавани након политичких криза или немогућности стварања парламентарне већине. На Косову се процес расписивања избора спроводи путем уставних и институционалних механизама предвиђених парламентарним системом.
Николић је такође тврдио да ће Курти наставити „антисрпску политику“. Овај наратив су често користили српски званичници да опишу акције косовских институција на северу, укључујући полицијске операције, питање српског динара или затварање паралелних српских структура. С друге стране, власти на Косову су ове акције представиле као спровођење уставног поретка и законитости широм земље. (овде)
Николићева је у својој изјави говорила и о економској ситуацији на Косову, тврдећи да је животни стандард међу најнижима у Европи и помињући емиграцију грађана. Иако се Косово и даље суочава са економским изазовима и релативно високим нивоом незапослености, међународни економски подаци такође показују економски раст последњих година и макроекономску стабилност у поређењу са претходним периодима. Емиграција, у међувремену, остаје феномен присутан у већини земаља Западног Балкана и није повезана само са Косовом.
Николићева изјава одражава континуитет српских политичких наратива према Косову, посебно током изборних периода, где се политичке кризе, економска питања и интеграциони процеси тумаче као доказ недостатка државне функционалности Косова. С друге стране, институције на Косову представљају ове догађаје као део демократских процеса и институционалне консолидације у плуралистичком парламентарном систему.