Нова студија МИТ Медиа Лаба показује да коришћење вештачке интелигенције за проверу чињеница у вестима може имати парадоксални ефекат. Док модели попут ChatGPT, Claude и Gemini помажу корисницима да прецизније идентификују лажне вести у тренутку коришћења, континуирано ослањање на њих може ослабити нашу способност да сами уочимо дезинформације. Према подацима наведеним у студији, један од пет тинејџера у САД редовно користи језичке моделе за добијање вести, док их је један од четири млада одрасла користио у ту сврху барем једном.
У студији је учествовало 67 људи који су током четири недеље оцењивали наслове вести и слике, са и без помоћи вештачке интелигенције. Приликом коришћења четбота, учесници су били 21 одсто прецизнији у идентификовању лажних вести. Међутим, у четвртој недељи, када су морали да оцене информације без помоћи вештачке интелигенције, њихов учинак је опао за 15 процентних поена у поређењу са периодом пре почетка студије. Истраживачи ово приписују „парадоксу зависности од вештачке интелигенције“ и феномену „дескилинга“, односно делегирања когнитивних вештина технологији, слично као што стална употреба ГПС-а може утицати на способност особе да се креће.
Истраживање је такође идентификовало кориснике који су постепено прешли са активне улоге у провери чињеница на пасивну улогу, прихватајући смернице вештачке интелигенције. Истраживачи упозоравају да би овај проблем могао бити посебно важан током брзих и емотивно набијених догађаја, када модели вештачке интелигенције могу да произведу грешке или да се ослањају на нетачан и пристрасан људски садржај. Штавише, неки учесници су сматрали да се њихова способност да уоче дезинформације побољшала, иако су резултати тестова показали супротно.
Према речима истраживача, решење је користити вештачку интелигенцију као „тренера“, а не као „подршку“ која замењује процес размишљања. Системи који пружају директне одговоре могу створити већу зависност, док они који користе водећа питања и подстичу корисника да анализира доказе могу допринети развоју самосталних вештина. Из тог разлога, аутори наглашавају потребу за новим обликом „писмености у вештачкој интелигенцији“, посебно у школама и на универзитетима, како би корисници научили не само како да користе вештачку интелигенцију, већ и када да се ослоне на сопствени суд и верификацију.
Извор: мит.еду